| EUROPEAN COMMISSION
Directorate-General for Education and Culture
IMPLEMENTATION OF "EDUCATION AND TRAINING 2010"
WORK PROGRAMME
Implementacija "Obrazovanje i obuka 2010"
Ključne sposobnosti za dugoročno učenje
Marta 2000 Evropski Savet u Lisabonu je postavio novi strateški cilj za Evropsku Uniju:
da postane najkonkurentnija i što se znanja tiče najdinamičnija ekonomija na svetu, sposobna za kontinuirani ekonomski razvoj sa većim brojem radnih mesta, koja su uz to i kvalitetnija zajedno sa većom socijalnom kohezijom. Da bi se ovo postiglo, evropski sistem za obrazovanje i obuku moraju se prilagoditi zahtevima društva yasnovanom na znanju i potrebama unapređenog nivoa i kvaliteta zapošljavanja. Jedna od glavnih komponenti ovog pristupa je promocija novih osnovnih veština-konkretnije, Evropski Savet u Lisabonu pozvao je zemlje članice, Savet i Komisiju da osnuju evropke okvire koji definišu nove -osnovne veštine-koje će obezbediti dugoročno učenje. Ovi okviri treba da pokriju Informatičke nauke, tehnološku kulturu, strane jezike, preduzetni š tvo i socijalne veštine.
Godinu dana kasnije, Evropski Savet u Štokholmu usvojio je dokument koji identifikuje tri strateška cilja (kvalitet, pristupačnost i otvorenost sistema za obrazovanje i obuku), koji su raščlanjeni na 13 povezanih ciljeva. Evropski Savet u Barseloni je februara 2002. godine usvojio deteljan radni program za postizanje ovih osnovnih ciljeva do 2010. godine. Ovaj detaljan program proširio je listu osnovnih veština na sledeće- pismenost (uključujući i numeričku), osnovne veštine u matematici, nauci i tehnologiji, informatici i upotrebi tehnologije, obuka veštini učenja, socijalnim veštinama, preduzetništvu i opštoj kulturi.Savet u Barseloni je, takođe, naglasio potrebu za koracima koji će poboljšati ovladavanje ovim veštinama. Posebno je skrenuo pažnju na digitalnu pismenost i strane jezike. Šta više, promocija Evropske dimenzije smatra se esencijalnom u obrazovanju i integrisanju u đačke osnovne veštine do 2004.godine.
Glavni cilj radne grupe je da identifikuje i definiše šta su to nove veštine i kako se one mogu bolje integrisati u kurikulum, odršavati i razvijati kroz život . Posebna pažnja se posvećuje onima sa specijalnim potrebama, onima koji su napustili školu i odraslima. Iako nisu obavezne za države članice, kompetencije doprinose razvoju međusobnog poverenja među glavnim igračima i ohrabrivanju reforme s pažnjom na različite aspekte dugoročnog učenja. Takva referenca je predložena za ključne kompetencije koje bi svi trebali da razviju i od kojih zavisi uspešan ishod bilo kog uspešnog učenja.
DEFINICIJA I STATUS OKVIRA
Projekat OEBS-a Definicija i izbor kompetencija tragao je za ključnim kompetencijama za uspešan život i društvo koje dobro funkcioniše.Širok pristup osnovnih kompetencija u kontextu dugoročnog učenja odnosi se na postizanje " višeg stepena integracije između sposobnosti i širih socijalnih ciljeva koje individua poseduje".
Što se tiče obaveznog kurikuluma Euridika anketa je otkrila povećano interesovanje za ključne kompetencije za koje se smatra da su od vitalnog značaja za uspešno učestvovanje u društvu. Mnoge od njih se definišu kao generičke ili transverzalne kompetencije koje su nezavisne od predmeta i zasnovane na ciljevima koji prožimaju čitav kurikulum. Obično se odnose na bolju organizaciju individualnog učenja, socijalne i interpersonalne odnose i komunikaciju i odražavaju generalno pomeranje naglaska sa podučavanja (onoga čime se bave profesori) na učenje.
Internacionalna anketa Pisa 2000 takođe je podvukla važnost usvajanja širih kompetencija potrebnih za uspešno učenje. Ona je takođe ocenjivala generičke kompetencije kao što su motivacija, stav i sposobnost da se upravlja učenjem.
Postavljeno je pitanje od čega će se sastojati neophodne kompetencije. Okvir za kompentencije treba da se posmatra iz perspektive dugoročnog učenja,tj. one treba da se steknu do kraja obaveznog obrazovanja, ali takođe da se uče , ažuriraju i održavaju tokom života.
Radna grupa je definisala okvir koji obuhvata osam domena ključnih kompetencija koje se smatraju neophodnim za sve u društvu zasnovanom na znanju.
Principi koji stoje iza definicije okvira za ključne kompetencije
• okvir je prvi pokušaj na evropskom nivou sa ciljem da stvori sveobuhvatni i dobro izbalansirani spisak ključnih kompetencija koje su neophodne za lično ostvarenje, socijalnu inkluziju i zaposlenje u znanstvenom društvu.
• Termini kompetencija i ključna kompetencija se upotrebljavaju radije nego osnovne veštine, za koje se smatra da je suviše restriktivan jer se uglavnom koristio da označi pismenost i ono što nam je poznato kao zivotne veštine ili veštine preživljavanja. Za kompetenciju se smatra da se odnosi na kombinaciju veština,znanja, sposobnosti i stavova, a i da uključuje dispoziciju za učenje uz snalažljivost. Ključna kompetencija je presudna za tri aspekta života.
- lično ostvarenje i razvoj kroz život-ključne kompetencije moraju omogućiti ljudima da ostvaruju individualne ciljeve u životu, gonjeni ličnim interesovanjima, aspiracijama i željom da se učenje nastavi celog života
- aktivno građanstvo i inkluzija- ključne kompetencije treba da omoguće svakome da učestvuje u društvu kao aktivni građanin
- mogućnost zaposlenja-kapacitet svake osobe da nađe pristojan posao na tržištu rada
• uz posedovanje specifičnih osnovnih veština za postizanje nekog cilja, potrebne su flexibilne, generičke i transferabilne kompetencije. Iz ovog razloga mnoge definicije opisuju esecijalne komponente koje čine kompetenciju i koje su presudne kako se kompetencija razvija od osnovnog nivoa ovladavanja istim do viših nivoa.
• Imajući na umu terminološke i lingvističke teškoće,postaje jasno da dok okvir daje pregled neophodnih kompetencija, on treba da se adaptira, onako kako je odgovarajuće, specifičnim kulturološkim, lingvističkim i socijalnim okolnostima.
KLJUČNE KOMPETENCIJE ZA DUGOROČNO UČENJE
Ključne kompetencije predstavljaju transferabilni, multifunkcionalni paket znanja, veština i stavova koje su svima neophodne za lično ostvarenje i razvoj, inkluziju i zaposlenje. One treba da se razviju do kraja obaveznog obrazovanja ili obuke, i treba da predstavljaju osnovu za dalje učenje kao deo dugoročnog učenja.
Definicija naglašava da kompetencije treba da budu transferabilne , i stoga primenjive u mnogim situacijama i kontextima, multifunkcionalne da bi se sa njima postiglo nekoliko ciljeva, rešili različiti problemi i obavile različite vrste zadataka. Ključne kompetencije su preduslov za adekvatni lični stav u životu, poslu i kasnijem učenju.
Pregled ključnih kompetencija
Kompetencija |
definicija |
Komunikacija na maternjem jeziku |
Komunikacija je sposobnost da se izraze i protumače misli, osećanja i činjenice, usmenim ili pisanim putem(slušanje, govor, čitanje i pisanje) i da se uspostavi lingvistička interakcija na odgovarajući način u širokom rasponu socijalnih i kulturnih kontexta- obrazovanja i obuke , posla,kuće i vremena za odmor. |
Komunikacija na stranom jeziku |
Komunikacija na stranom jeziku uglavnom deli osnovne dimenzije veština na maternjem jeziku- zasnovana je na sposobnosti da se razumeju, izraze i protumače misli, osećanja i činjenice, usmenim ili pisanim putem(slušamje, govor, čitanje i pisanje) na odgovarajući način u širokom rasponu socijalnih i kulturnih kontexta- obrazovanja i obuke , posla,kuće i vremena za odmor prema željama i potrebama pojedinca. Komunikacija na stranom jeziku takođe zahteva veštine kao što su medijacija i interkulturalno razumevanje. Stepen usavršenosti će varirati između četiri dimenzije, između različitih jezika i prema lingvističkom okruženju i nasleđu pojedinca. |
Matematička pismenost i osnovne kompetencije u nauci i tehnologiji |
Matematička pismenost je sposobnost da se koristi sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje i odnosi napamet ili pismeno da bi se rešio niz zadataka u svakodnevnim situacijama. Naglasak je viže na procesu nego na rezultatu,na aktivnosti više nego na znanju. Naučna pismenost odnosi se na sposobnost i volju da se korist korpus znanja i metodologije koji se koriste ne bi li se objasnio svet prirode. Sposobnost u tehnologiji se posmatra kao razumevanje i primena tog znanja i metodologije da bi se modifikovala prirodna sredina kao odgovor na očigledne ljudske želje i potrebe. |
Digitalna kompetencija |
Digitalna kompetencija pouzdanu i kritičku upotrebu elektronskih medija za posao , odmor i komunikaciju. Ove kompetencije se odnose na logičko i kritičko razmišljanje, na visok nivo veštine upravljanja informacijama i na dobro razvijene veštine komunikacije.
Na najosnovnijem nivou, kompjuterske veštine podrazumevaju veštinu multi-medijalne tehnologije da se pronađu informacije, procene, pohrane, proizvedu i razmene iste, i da se komunicira i učestvuje u umrežavanju preko Interneta. |
Obuka za učenje |
Obuka za učenje podrazumeva dispozicije i sposobnosti da se organizuje i upravlja sopstvenim učenjem, individualno ili u grupama. Ono uključuje sposobnost da se efektivno manipuliše vremenom, reše zadaci, steknu, procesuiraju, evaluiraju i asimiluju nova znanja i da se nova znanja i veštine primene u različitim kontextima-kod kuće , na poslu, u obrazovanju i obuci. U opštem pogledu, ova kompetencija jako doprinosi upravljanju ličnom profesionalnom putanjom i karijerom. |
Interpersonalne i građanske kompetencije |
Interpersonalne kompetencije obuhvataju sve oblike ponašanja kojima se mora ovladati da bi pojedinac bio sposoban da učestvuje na efikasan i konstruktivan način u socijalnom životu i da reši konflikte gde je to neophodno. Interpersonalne veštine su neophodne za efikasnu interakciju jedan-na-jedan ili u grupama, a koriste se i u javnim i privatnim domenima. |
Preduzetništvo |
Preduzetništvo ima aktivnu i pasivnu komponentu-ono obuhvata tendenciju da pojedinac sam pokrene neku promenu ili sposobnost da se pozdravi, podrži i prilagodi inovacijama koje su izazvali spoljni faktori. Preduzetništvo podrazumeva preuzimanje odgovornosti za postupke, bilo pozitivne ili negativne, razvoj strateške vizije, postavljanje ciljeva i ispunjavanje istih, i motivisanost ka uspehu. |
Kulturološka expresija |
Kulturološka expresija podrazumeva cenjenje važnosti kreativnog izražavanja ideja, iskustava i emocija u nizu raznih medija,uključujući muziku,izražavanje pokretima, književnost i umetnost. |
Tabela2. Okvir za ključne kompetencije. Definicije domena ključnih kompetencija i opisi znanja, veština i stavova koji odgovaraju svakom domenu.
| DOMEN: KOMUNIKACIJA NA MATERNJEM JEZIKU |
| Kompetencija se sastoji od sledećih elemenata znanja, veština i stavova u kontekstu |
| Definicija kompetencije |
znanje |
veštine |
stavovi |
| komunikacija je sposobnost da se izraze i tumače misli, osećanja i činjenice, usmeno ili pismeno, u širokom spektru socijalnih i kulturoloških kontexta-poslu, kući i odmoru |
*Sigurno znanje osnovnog vokabulara, funkcionalne gramatike i stila,funkcije jezika.
*Svest o raznim tipovima verbalne interakcije(razgovori, intervjui, debate,itd.)i glavnim karakteristikama različitih stilova i registara u govornom jeziku
*Razumevanje paralingvističkih karakteristika komunikacije (kvalitet glasa, facijalna expresija, poze i gestikulacija)
*svest o različitim tipovima književnog texta (bajke, mitovi, legende, epska, lirska poezija, pozorište, kratke priče, romani) i njihovim glavnim karakteristikama kao i o tipovima neknjiževnog texta) biografije, prijave, izveštaji, uvodnici, eseji, govori, itd.) i njihovim glavnim karakteristikama
*razumevanje glavnih karakteristika pisanog jezika (formalni,neformalni,naučni, novinarski,kolokvijalni,itd.)
*svest o varijabilnosti jezika i oblika komunikacije tokom vremena i u različitim geografskim, socijalnim i komunikacijskim sredinama. |
*sposobnost da se komunicira,pismeno ili usmeno, i razume ili omogući da drugi razumeju, razne poruke u raznim situacijama i u različite svrhe. Komunikacija uključuje sposobnost da se sluša i razume različiti sadržaj u raznim komunikacijskim situacijama i da se govori precizno i jasno. Takođe podrazumeva sposobnost da se prati da li se poruke uspešno prenose i sposobnost da se inicira, održi i završi razgovor u raznim komunikacijskim kontextima.
*sposobnost da se čita i razume različiti text, usvajanje strategija odgovarajućih za razne čitalačke svrhe (čitanje radi informisanja, učenja ili iz zadovoljstva) i za različite tipove textova.
*sposobnost da se pišu različiti tipovi textova za različite svrhe, prati proces pisanja (od nacrta do recenzije).
*sposobnost da se traži , sakupi i procesuira pisana informacija, podatak ili koncept da bi se iskoristile u učenju i znanje organizovalo na sistematičan način. Sposobnost da se u slušanju, govoru, čitanju i pisanju razluče bitne od nebitnih informacija.
*sposobnost da se formuliše argument u govoru ili pisanju, na ubedljiv način i da se uzmu u obzir ostali stavovi, izraženi bilo u pismenoj ili usmenoj formi.
*veštine neophodne za koričćenje pomagala (beležaka, šema, mapa) da bi se proizveli, prezentovali ili razumeli komplexni textovi bilo u pisanoj ili usmenoj formi (govori, razgovori, instrukcije, intervjui, debate). |
*razvoj pozitivnog stava prema maternjem jeziku i prepoznavanje istog kao potencijalnog izvora ličnog i kulturnog obogaćenja.
*dispozicija da se priđe mišljenjima i argumentima drugih otvorenog uma ia da se upusti u konstruktivan i kritički dijalog.
*pouzdanje pri javnim nastupima
*želja da se teži estetskom kvalitetu u izražavanju mimo tehničke ispravnosti reči/fraze.
*razvoj ljubavi prema književnosti
*razvoj pozitivnog stava prema interkulturalnoj komunikaciji. |
| |
| DOMEN: KOMUNIKACIJA NA STRANIM JEZICIMA |
| Kompetencija se sastoji od sledećih elemenata znanja, veština i stavova u kontekstu |
| Definicija kompetencije |
znanje |
veštine |
stavovi |
| komunikacija na stranim jezicima je sposobnost da se razumeju, iskažu i protumače misli, osećanja i činjenice, usmeno ili pismeno u odgovarajućem spektru socijalnih kontexta-poslu, domu, odmoru, obrazovanju i obuci-na jezicima koji nisu maternji i jezicima na kojima se daju uputstva u školi prema željama i potrebama pojedinca |
* znanje vokabulara i funkcionalne gramatike, intonacije i izgovora
* svest o različitim tipovima verbalne interakcije (npr. Razgovor oči u oči i telefonski razgovor,intervjui,itd.)
*znanje o odgovarajućem spektru književnih i neknjiževnih textova (kratke priče, poeme, članci u novinama i magazinima, web strane, uputstva, pisma kratki izveštaji, itd.)
*razumevanje glavnih osobina različitih stilova i registara u govornom i pisanom jeziku (formalni, neformalni, žurnalistički, kolokvijalni, itd.)
*svest o socijalnim konvencijama i kulturološkim aspektima i varijabilnosti jezika u različitim geografskim, socijalnim i komunikacijskim okruženjma |
* sposobnost da se sluša i razume govorna poruka u odgovarajućem spektru komunikacijskih situacija (teme koje su poznate, ili od ličnog interesa ili bitne za svakodnevni život)
* sposobnost da se inicira, održi i zaključi razgovor na iste
*sposobnost da se čita i razume amaterski text na razne teme, ili u nekim slučajevima, profesionalni textovi o poznatim temama i da se pišu različiti tipovi textova za različite svrhe u odgovarajućem spektru situacija.
*odgovarajuća upotreba pomagala (beleški, dijagrama, mapa, da bi se razumei ili proizveo pisani ili govorni text.
*sposobnost da se inicira i održi odgovarajući spektar autonomnih aktivnosti za učenje jezika |
*osetljivost na kulturološke razlike i
otpor stereotipima
*zainteresovanost i radoznalost za
jezike uopšte (uključujući jezike
koji su u okruženju, regionalne,
manjinske, znakovne jezike,itd.) i za interkulturalnu komunikaciju . |
| |
| DOMEN: MATEMATIČKA PISMENOST |
| Kompetencija se sastoji od sledećih elemenata znanja, veština i stavova u kontekstu |
| Definicija kompetencije |
znanje |
veštine |
stavovi |
Matematička pismenost je sposobnost da se koristi sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje, procenti i odnosi napamet ili pismeno da bi se rešio niz zadataka u svakodnevnim situacijama
Kako se matematička sposobnost dalje razvija, ona uključuje, shodno Kontextu, sposobnost i želju da se koriste matematički modeli razmišljanja (logičko i prostorno razmišljanje) i predstave (formule modeli, konstrukcije, grafici, šeme) koji imaju univerzalnu primenu u objašnjavanju i opisivanju realnosti. |
Sigurno znanje i razumevanje brojeva i mera i sposobnost da se koriste u različitim svakodnevnim kontextima je osnova koja obuhvata osnovne metode računanja i razumevanje elementarnih oblika matematičkih predstavljanja kao što su grafici, formulem i statistike.
*sigurno znanje matematičkih pojmova i koncepata, uključujući najvažnije teoreme geometrije i algebre
*znanje i razumevanje vrsta pitanja na koje matematika može daponudi odgovor |
Sposobnost da se primene osnovni elementi matematičke pismenosti kao što su *sabiranje i oduzimanje
*množenje i delenje *procenti i razlomci
*težine i mere da bi se prišlo i da bi se rešili zadaci u svakodnevnom životu,npr.
*upravljanje kućnim budžetom (planiranje, štednja,itd.)
*kupovina (poređrnje cena, razumevanje težina i mera, vrednosti novca)
*putovanja i odmor (povezivanje razdaljina sa vremenom, poređenje valuta i cena)
*sposobnost da se prati i procenjuju argumenti drugih i da se otkriju osnovne ideje u datom stavu (posebno dokaz,itd.)
*sposobnost da se barata matematičkim simbolima i formulama, da se dekodira i protumači jezik matematike i da se razume njegov odnos prema prirodnom jeziku. Sposobnost da se komunicira na, sa i o matematici.
*sposobnos da se razmišlja na matematički način (ovladavanje matematičkim načinima razmišljanja, abstrahovanje i generalizovanje gde je to potrebno i matematičko oblikovanje korišćenjem i primenom postojećih modela za postavljeno pitanje
*sposobnost da se razume i koristi (dekodira,tumači i pravi razlika između) različitih vrsta predstavljanja matematičkih objekata, fenomena i situacija, birajući i prelazeći na različite predstave kako i kad je to potrebno
*dispozicija prema kritičkom mišljenju, sposobnosti da se pravi razlika među raznim vrstama matematičkih izraza (između potvrde i pretpostavke,itd.), razumevanje matematičkih dokaza, kao i mogućnosti i ograničenja datog koncepta.
*sposobnost da se koriste pomoćna sredstva (uključujući kompjutere) |
* spremnost da se prevaziđe "strah od brojki"
* spremnost da se koristi računanje da bi se rešili zadaci tokom svakodnevnog posla i kućnih obaveza
* poštovanje istinitosti kao osnove matematičkog razmišljanja
*spremnost da se potraže razlozi koji će podržati tvrdnje
*spremnost da se prihvate ili odbace mišljenja drugih na osnovu važećih (ili nevažećih) razloga ili dokaza |
| |
| DOMEN: KOMPENTENCIJA U NAUCI I TEHNOLOGIJI |
| Kompetencija se sastoji od sledećih elemenata znanja, veština i stavova u kontekstu |
| Definicija kompetencije |
znanje |
veštine |
stavovi |
| Naučna kompetenvcija je sposobnost i spremnost da se koristi korpus znanja i metodologije u polu nauke da bi se objasnio svet prirode.Kompetencija u tehnologiji se shvata kao primena tog znanja da bi se modifikovala prirodna sredina kao odgovor na ljudske želje ili potrebe. |
*znanje osnovnih principa sveta prirode, tehnologije i tehnoloških proizvoda i procesa
*razumevanje odnosa između tehnologije i ostalih polja- naučnog progresa (npr. u medicini), društvu (vrednosti, moralna pitanja), kulturi (npr. multimedije), ili sredini (zagađenje, održivi razvoj). |
*sposobnost da se koristi i manipuliše tehnološkim sredstvima i mašinama kao i naučnim podacima i uvidima da bi se postigao cilj ili doneo zaključak
*sposobnost da se prepoznaju osnovne osobine naučnog istraživanja
*sposobnost da se saopšte zaključci i razlozi koji su doveli do njih |
* radoznalost i kritičko poštovanje nauke i tehnologije uključujući pitanja sigurnosti kao i etička pitanja
*pozitivan i istovremeno kritički stav prema upotrebi činjeničnih informacija i svest o potrebi za logičkim procesima pri donošenju zaključaka
*spremnost da se stekne naučno znanje i interesovanje za nauku i naučne ili tehnološke karijere |
| |
| DOMEN: DIGITALNA KOMPENTENCIJA |
| Kompetencija se sastoji od sledećih elemenata znanja, veština i stavova u kontekstu |
| Definicija kompetencije |
znanje |
veštine |
stavovi |
Digitalna kompetencija uključuje pouzdanu i kritičku upotrebu informatičke tehnologije u poslu, odmoru i komunikaciji. Ove kompetencije su povezane sa logičkim i kritičkim razmičljanjem, do visokog nivoa menadžerskih veština u informatici i dobo razvijenih komunikacijskih veština.
Na najnižem nivou one obuhvataju upotrebu multi-medijalne tehnologije da se prikupe, procene, pohrane, proiuvedu, prezentuju i razmene informacije i da se komunicira i učestvuje u umrežavanju putem internete. |
Sigurno razumevanje prirode, uloge i mogućnosti informatičke tehnologije koju obuhvata u svakodnevnim kontextima.
* Razumevanje glavnih kompjuterskih aplikacija, uključujući rad sa textom, tabelama, bazama podataka, čuvanja i upravljanja istim
*Svest o mogućnostima koje pruža internet i komunikacije putem elektronskih medija (e-mail, videokonferencije, ostala sredstva) i razlici između stvarnog i virtuelnog sveta
*Razumevanje potencijala informatičke tehnologije da pruži podršku kreativnosti i inovaciji u ličnom ostvarenju, socijalnoj inkluziji i mogućnost zaposlenja
*Osnovno razumevanje pouzdanosti i važnosti dostupnih informacija i svest o potrebi da se poštuju etički principi u interaktivnoj upotrebi informatičke tehnologije. |
Kako informatička tehnologija ima mnoge i rastuće upotrebe u svakodnevnom životu, kao što su učenje i odmor, potrebne veštine obuhvataju
*Sposobnost da se traže, sakupljaju i procesuiraju (stvore, organizuju, razlikuju bitne od nebitnih, stvarne od virtuelnih) elektronske informacije, podaci i koncepti i da se koriste na sistematski način
*Sposobnost da se nađe i pristupi websajtu i da se koriste internet usluge poput foruma i e-maila
*Sposobnost da se koriste informatičke tehnologije da bi se podržalo kritičko mišljenje, kreativnost i inovacije u različitim kontextima kod kuće, na odmoru i poslu. |
*tendencija da se koristi informatička tehnologija u autonomnom i timskom radu-kritički i refleksivni stav u proceni dostupnih informacija
*Pozitivan stav i osetljivost za sigurnu i odgovornu upotrebu interneta, uključujući pitanja privatnosti i kulturološke razlike
*Zainteresovanost za korišćene informatičke tehnologije da bi se proširila gledišta učestvujući u komunikacijama i mrežama u kulturološke, socijalne i profesionalne svrhe |
| |
| DOMEN: OBUKA ZA UČENJE |
| Kompetencija se sastoji od sledećih elemenata znanja, veština i stavova u kontekstu |
| Definicija kompetencije |
znanje |
veštine |
stavovi |
| Obuka za učenje obuhvata dispozijiju i sposobnost da se organizuje i reguliše sopstveno učenje, kako individualno tako i u grupi. Ono uključuje sposobnost da se vreme efektivno rasporedi, reše zadaci, steknu, procesuiraju, evaluiraju i asimiluju nova znanja, i ista znanja i veštine primene u raznim kontextima-kod kuće, na poslu , u obrazovanju i u obuci. U opštem , obuka za smislu obuka za učenje, značajno doprinosi upravljanju i kreiranju karijere. |
*poznavanje i razumevanje omiljenih metoda učenja, jačina i slabosti individualnih veština i kvalifikacija.
*poznavanje raspoloživih mogućnosti obrazovanja i obuke i kako različite odluke u toku obrazovanja i obuke vode do različitih karijere. |
*efikasno samostalno upravljanje učenjem i karijerema-sposobnost da se posveti vreme učenju, autonomiji i disciplini, očuvanju i upravljanju informacijama u procesu učenja.
*sposobnost koncentracije kako na duži tako i na kraći vremenski period.
*sposobnost kritičkog razmišljanja o predmetu i svrsi učenja.
*sposobnost komunikacije kao delu procesa učenja korišćenjem odgovarajućih sredstava (intonacije, gestikulacije, mimikrije,itd.) da bi se podržala usmena komunikacija, kao i razumevanje i proizvodnja raznih multimedijalnih poruka (pisani ili govorni jezik,zvuk, muzika ,itd.) |
* koncept samostalnosti koji podržava spremnost da se promene i dalje razviju kompetencije kao i samo-motivacija i poverenje u individualne sposobnosti da se uspe.
*pozitivno poštovanje učenja kao aktivnosti koja obogaćuje život i inicijativa za učenjem.
*adaptivnost i flexibilnost |
| |
| DOMEN: INTERPERSONALNE, INTERKULTURALNE I SOCIJALNE KOMPENTENCIJE |
| Kompetencija se sastoji od sledećih elemenata znanja, veština i stavova u kontekstu |
| Definicija kompetencije |
znanje |
veštine |
stavovi |
| Interpersonalne kompetencije pokrivaju sve forme ponašanja kojima individua mora ovladati da bi bila u stanju da učestvuje na efikasan, konstruktivan način i rešava konflikte i društvenom životu, u interakciji sa drugim individuama (ili grupama) u ličnom, porodičnom i javnom kontextu. |
*razumevanje kodova ponašanja i manira generalno prihvaćenih ili promovisanih u različitim društvima.
*svest o konceptima individue, grupe, društva i kulture i istorijske evolucije ovih koncepata.
*znanje kako održati zdravlje, higijenu i ishranu
*razumevanje interkulturalnih dimenzija u evropskim i drugim društvima. |
*sposobnost da se konstruktivno komunicira u različitim socijalnim situacijama(tolerisanje pogledai ponašanja ostalih, svest o individualnoj i kolektivnoj odgovornosti)
*sposobnost da se stvori poverenje i empatija kod drugih osoba
*sposobnost da se izraze sopstvene frustracije na konstruktivan način (kontrola agresije i nasilja ili samo-destruktivnih načina ponašanja.
*sposobnost da se održi linija razdvajanja profesionalne i lišne sfere života, i moć da se odupre transferu profesionalnih konflikta u lični domen.
*svest i razumevanje nacionalnog i kulturološkog identiteta u interakciji sa kulturoločkim identitetom Evrope i ostatka sveta. Sposobnost da se uvide i razumeju različita gledišta uzrokovana razlikama i konstruktivno doprinese sopstvenim pogledima.
*pregovaračka sposobnost. |
*pokazivanje interesovanja i poštovanja za druge
*spremnost da se prevaziđu stereotipi i predrasude
*dispozicija ka kompromisima
*integritet
*nametljivost |
| |
| DOMEN: GRAĐANSKE KOMPENTENCIJE |
| Kompetencija se sastoji od sledećih elemenata znanja, veština i stavova u kontekstu |
| Definicija kompetencije |
znanje |
veštine |
stavovi |
| Raspon građanskih kompetencija je širi od interpersonalnih kompetencija po prirodi svog postojanja na socijalnom nivou. Mogu biti opisane kao komplet kompetencija koje individui omogućavaju učestvovanje u društvenom životu. |
*poznavanje građanskih prava i ustava zemlje domaćina, raspon njene vlade.
*razumevanje uloga i odgovornosti institucija važnih za vođenje politike na lokalnom, regionalnom, evropskom i međunarodnom nivou (uključujući političku i ekonomsku ulogu Evropske Unije)
*poznavanje ključnih ličnosti u lokalnim i nacionalnim vladama, političkih partija i njihovih politikama
*poznavanje koncepata poput demokratije, građanstva i internacionalnih deklaracija koje ih promovišu (uključujući povelju Fundamentalnih prava Evropske Unije i Zemalja potpisnica)
*upućenost u glavna dešavanja, trendove i pokretače promena u nacionalnoj, evropskoj i svetskoj istoriji, trenutnu situaciju u Evropi i njenim susedima
*poznavanje migracija i manjina u Evropi i svetu |
*ušestvovanje u aktivnostima zajednice kao i donošenju odluka na nacionalnim i evropskim nivoima, glasanje na izborima
*sposobnost da se pokaže solidarnost interesovanjem i pomaganjem u rešavanju problema koji pogađaju lokalnu i širu zajednicu.
*sposobnost da se efikasno suoči sa institucijama u javnom domenu.
*sposobnost da se profitira od mogućnosti koje pruža EU
*neophodne veštine u jeziku koji se koristi u zemlji |
* osećaj pripadnosti jednoj zajednici, zemlji, EU i Evropi u opštem smislu i (sopstvenom) delu sveta
*spremnost da se učestvuje u demokratskom donošenju odluka na svim nivoima
*dispozicija da se volontira i učestvuje u građanskim aktivnostima i da se podrži socijalna različitost i kohezija
*spremnost da se poštuju vrednosti i privatnost ostalih sa tendencijom da se reaguje protiv anti-socijalnog ponašanja
*prihvatanje koncepta ljudskih prava i jednakost i kao osnove solidarnosti i odgovornosti u modernim demokratskim društvima Evrope,prihvatanje jednakosti između muškaraca i žena
*poštovanje i razumevanje razlika između sistema vrednosti različitih religijskih ili etničkih grupa
*kritičko prihvatanje informacija koje plasiraju masovni mediji |
| |
| DOMEN: PREDUZETNIŠTVO |
| Kompetencija se sastoji od sledećih elemenata znanja, veština i stavova u kontekstu |
| Definicija kompetencije |
znanje |
veštine |
stavovi |
| Predužetništvo ima aktivnu i pasivnu komponentu-tendenciju da se uvede inovacija, ali i sposobnost da se pozdravi i podrži inovacija izazvana spoljnim faktorima. Preduzetništvo uključuje pozdravljanje promena, preuzimanje odgovornosti za sopstvena dela (pozitivna ili negativna), postavljanje ciljeva i ispunjenje istih i motivacija da se uspe. |
*poznavanje dostupnih mogućnosti da bi se tako identifikovale one koje odgovaraju ličnim, profesionalnim i/ili poslivnim aktivnostima |
*veštine planiranja, organizovanja, analiziranja, komunikacije, akcije, de-briefing, evaluacije,itd.
*veštine razvoja projekta i implementacije istog
*sposobnost da se radi flexibilno i ko-operativno kao deo tima
*mogućnost identifikovanja ličnih jačina i slabosti
*sposobnost da se aktivno učestvuje i pozitivno odgovori na promene
*sposobnosti da se proceni i rizikuje kada i kako odgovara |
*dispozicija da se pokaže inicijativa
*pozitivan stav prema promenama i inovacijama
*spremnost da se identifikuje oblast u kojoj se može pokazati pun raspon preduzetničkih veština- kod kuće, na poslu , u zajednici. |
| |
| DOMEN: KULTUROLOŠKA EKSPRESIJA |
| Kompetencija se sastoji od sledećih elemenata znanja, veština i stavova u kontekstu |
| Definicija kompetencije |
znanje |
veštine |
stavovi |
| Poštovanje važnosti kreativnog izrašavanja ideja, iskustava i emocija u spektru medija, uključujući muziku, izražavanje pokretima, književnost i umetnosti |
*osnovno poznavanje kapitalnih umetničkih dela, uključujući narodnu kulturu, kao važno svedočenje ljudske istorije
*svest o nacionalnom i evropskom kulturnom nasleđu i njihovom mestu u svetu
*svest o evropskoj kulturološkoj i lingvističkoj različitosti
*svesto o evoluciji narodnog ukusa i važnosti estetskih faktora u svakodnevnom životu |
*kapacitet za umetničku samo-expresiju kroz spektar medija konsistentnih sa individualnim urođenim kapacitetima
*sposobnost da se ceni i uživa u umetničkim delima i izvedbama zasnovanim na širokoj definiciji kulture
*sposobnost da se posveti sopstvenim kreativnim i expresivnim gledištima i manifestacijama istih ljudi koji nas okružuju
*sposobnost da se identifikuju i uvide ekonomske mogućnosti u aktivnostima kulture |
*otvoren stav prema različitosti kulturološke expresije
*spremnost da se gaji estetski kapacitet kroz umetničko samo-izražavanje i kontinuirani interes za kulturni život
*jak osećaj identiteta u kombinaciji sa poštovanjem različitosti |
IZVOR:
http://www.europa.eu.int/comm/education/policies/2010/doc/basic-skills_en.pdf
EUROPEAN COMMISSION
Directorate-General for Education and Culture
Implementation of "Education and Training 2010" work programme, Working group on Basic skills, entrepreneurship and foreign languages. Progress Report November 2003.
PREVOD:
Sandra Plazibat
|
