-o knjizi:
Prof. Dr Dragutin Franković /1970.,1973. i 1993./
...Nema nijednog pedagoškog djela kod nas koje bi tako naglašeno i oštro, kao ovo, kritikovalo tradicionalizam u organizaciji i metodama nastave. U njegovoj kritičkoj analizi ima veoma mnogo tačnih i dubokih zapažanja i iznenađujućih zaključaka...
...Rad našeg inovatora zaslužuje pažnju društva i adekvatno priznanje. Savić se zalaže za prevagu učenikove aktivnosti; da se nastava zasniva na principu samoradnje, samoučenja i samoobrazovanja; da nastavnik na početku upozna učenike šta ih čeka; učenik uči i rešava probleme iz gradiva sam, a putem referata, autoreferata izlaže naučeno; da učenik bude subjekt i da se do kraja osamostali i dovede do potpunog uspeha, što znači da se proces obrazovanja odvija nejednako. Autor to naziva višefrontalnim nastavnim oblikom; nastava se, nasuprot frontalnoj, odvija na više frontova, jer ,,svako radi svoje,,. U ovom sistemu učenik uči dok ne nauči, kada referiše naučeno; on je uspeo ili nije uspeo, ili ne dobije ocenu
|
|
ili je ona odlična. Ocena je javna i kada je konačna upisuje se u ,,Indeks vežbi-ispitnih pitanja,,...
...U celini, ova koncepcija je veoma izdiferencirana i bogata, pisana posebnim i privlačnim stilom...
Prof. Dr Ratko Božović /1997./
Nastala iz neposrednog iskustva i koherentnog teorijskog stanovišta, knjiga Nova Škola Petra Savića proživljeno je, originalno i uverljivo štivo.Profesor Petar Savić oblikuje svoje ideje, nove i nadahnute, s jasnom namerom da se u školi ostvari "kompletan čovek", kao visoko integrisano stvaralačko i moralno biće. On je naročito podsticao samosvojne i originalne puteve samoostvarivanja i uveo u komunikaciju magnetizam igre kao temeljne vrednosti postojanja i kulture. A nastojanje da se nastava individualizuje, što znači da se svako razvija prema svojim sklonostima i kreativnim mogućnostima-pokazuje se kao put do slobodnog čoveka i demokratske zajednice. Zato je ovo knjiga o školi života ili o školi za život.
-o modelu VFN
Prof. Dr Nenad Havelka:
...model "višefrontalne nastave" prof. Savića. S obzirom da u nastavu unosi određena metodička i delom organizaciona rešenja, taj model spada u grupu procesualnih modela . Osnovni cilj modela je da dominatna obrazovna aktivnost u školi umesto nastave bude učenje . To je veoma ambiciozan cilj, a danas verovatno aktuelniji nego u vreme kada je izvorno formulisan. Prema modelu VFN glavni akteri u obrazovnom procesu su učenici, a nastavnici preuzimaju ulogu pedagoške podrške .
- đaci o nastavi:
...ovakav sistem učenja oslobađa učenike pritiska kojem smo često izloženi i omogućava da u školu ulazimo opušteni i bez straha, a iz nje izlazimo samouvereniji i apsolutno zadovoljni...
...Ovaj način rada mi se itekako sviđa. Svima daje šansu da se pokažu u najboljem svetlu, bez straha, prisiljavanja...I daje nam još veću motivaciju u učenju...Ovako sve odlično naučimo i brže pamtimo ( slušajući na času i kada drugi odgovaraju)...
...Utisak je 100% pozitivan. Za sada ne vidim neke bitne nedostatke, jer rezultati to ne dozvoljavaju...Ovaj program ne dozvoljava propuste u učenju. Sve mora da se zna, a rezultati su odlični...
...Totalno sam opuštena, nema više one prepoznatljive treme od profesora i naravno od gradiva. Sada odgovaram potpuno sigurna u svoje znanje....Ovim programom profesori poštuju nas i naše vreme...
...Programom ste nam olakšali učenje, oslobodili nas stresa od nespremnosti i ujedno primorali da postanemo odgovorni...
...Ovde nema nepravde, što je najvažnije...
...Ovaj sistem je jedinstven zato što učenicima omogućava slobodu...Slobodu mišljenja, oslobađanje od straha, pritiska i presije profesora...Ovaj sistem nam omogućava da svoje znanje reprezantujemo na najbolji mogući način u najboljem i po naše psihičko stanje najpovoljnijem trenutku...Ovaj sistem definitivno obećava. On obećava perspektivu...
...Budući da sam tinejdžer i da pored škole imam i druga interesovanja i potrebe, ovaj program mi omogućuje jednu brigu manje. Pritisak na omladinu je zbog raznih okolnosti veliki, tako da se uglavnom uči iz nužde ili ne uči iz inata. Kada bi svi predmeti bili ovakvi bolje bi se planiralo i slobodno vreme, pritisak bi pao i SVI BI BILI SREĆNI I ZADOVOLJNI!
...Ovaj sistem rada za mene predstavlja odličnu ideju, zvezdu vodilju u prosveti ...
-nastavnici o modelu VFN
Milena Borzanović
profesor biologije
Zemunska gimnazija
Iskustvo profesora Milene Borzanović u primeni
metode "Nova škola":
Tokom tri školske godine,u manjem ili većem broju
odeljenja sam primenila metodu rada "Nova škola". Moja
iskustva su pozitivna, pre svega zbog toga što se
primenom ove metode u velikoj meri menja odnos
profesor-učenik.
Oni postaju aktivni saradnici u procesu upoznavanja,razumevanja i savladavanja nastavnog
programa.
Učenik dobija novu poziciju u kreiranju svog znanja
tj. postaje kreativniji a i odgovorniji za znanja koja
stiče. Ono što se odmah uočava je veće razvijanje
samopouzdanja i to posebno kod učenika koji su manje
uspešni primenom klasičnog oblika nastave.
Slavica Arsenović
profesor fizike
Zemunska gimnazija
Sa projektom "Nova škola" upoznala sam se daleke 1998. godine i gotovo bez predomišljanja naumila da ga polako uvedem u nastavni proces. Bilo je to za mene snažno metodičko "osveženje", mogućnost afirmacije individualnih sposobnosti učenika, naglašavanje ambicija, mogućnosti i interesovanja za savladavanje nastavnih sadržaja, prvi korak ka nekim promenama u školi. Tada sam bila u funkciji direktora skole i gotovo četvrt veka u profesiji predavača - nastavnika na razlicitim stepenima ucčnja od srednjeg, višeg i visokog obrazovanja a u predmetu fizika. U školi se formirao tim profesora koji su želeli pomak - biolog M. Borzanović, geograf S.Dizdarević, matematičar M. Avdulaj, prof. engleskog jezika T. Miljković, , psiholog Lj.Jelenković, pedagog D. Savić i naravno ja fizicar.
Uz sve teškoće koje smo rešavali u periodu od 1999 do 2002. godine, a koje su bile od usaglašavanja rasporeda rada, pripreme literature, do ublažavanja i eliminisanja negativnih reakcija nekih kolega koji su reagovali pre svega iz neznanja a potom i lične inertnosti zabeležila sam veliko zadovoljstvo učenika. Pokazalo se, a to su i učenici navodili u svojim ocenama projekta da bi trebalo obezbediti i zakonsku regulativu kako bi učenici koji se izdvajaju po brzini savladavanja nastavnog programa mogli nesmetano nastaviti sledeću godinu učenja. Fleksibilnost zakona bi morala decidnije predpostaviti mogućnost završetka srednjeg obrazovanja i u kraćem roku od predvidjenog.
Period 1999 - 2002. je bio značajan, težak, buran, za razvoj načeg drustva ali i obrazovnog sistema. Uverena sam da smo u Zemunskoj gimnaziji dali mali ali znacajan doprinos reformi školstva upravo kroz aplikaciju "Nove škole" koja je učenicima pokazala i nove tehnologije učenja i zadovoljstvo naučenog.
Nenad Kojić
Srednja tehnička PTT škola, Beograd
Razlozi za traženje alternativnih načina rada:
Dolaskom u školu, verovatno svako od nas očekuje da interesovanje učenika kao i angažovanje i disciplina na času podsećaju na naše studentske dane. Međutim, vrlo brzo se susretnemo sa vrlo inertnom sredinom koja se zbog nametnutih rokova i broja o cena mora pokrenuti . Na žalost vrlo često se to svodi na prisile i kažjavanja. Kako nikada nisam bio osoba koja je želela da drskošću, hladnoćom i povišenim glasom kontrolišem situaciju, odmah sam shvatio da konvencionalni načini ispitivanja i ocenjivanja učenika nisu put kojim ja želim da idem. Kako sam i sam imao traume od prozivanja, neizvesnosti ili tipovanja šta koji profesor smatra da je važno za njegovu peticu, želeo sam da sve ovo ne bude i opis koji će moji učenici poneti u sećanjima na mene. Nakon upoznavanja sa programom i planom rada, kao i načinom izlaganja materije u propratnom udžbeniku, shvatio sam da se taj pristup mora radikalno promeniti. Materija koja je ovim, inače jako bitnim predmetom obuhvaćena, je suvoparna, staromodna, manje-više ne primenljiva a sva objašnjena su zahtevala nivo matematike i osnova elektrotehnike koje većina učenika nije imala.
Rešenje:
Iako ceo problem izgleda vrlo veliki i možda nerešiv, ja sam do rešenja došao vrlo lako. Kako? Primenio sam principe Nove škole. Ovde treba da budem iskren, i da kažem da ja ovaj način nisam shvatio kao skup pravila koja prvo mene, a onda i nekog od učenika tera da ih primenjuje. Ovaj metod je za mene bio vrlo fleksibilan pristup koji se, kao i svi mi koji smo u njemu učestvovali , menja i prilagođava tempu rada i razumevanja učenika. Tako je dinamika rada kako učenja-odgovaranja, tako i ocenjivanja bila vrlo rastegljiva. Naravno , početna pravila igre nisu menjana, ali je svaka potreba za eventualnim promenama na elegantan način uključena u rad, iako se to nije primećivalo.
Rezultati rada
Već nakon nekoliko časova primetite velike promene. Prvo učenici ne dolaze opterećeni na čas. Nema bežanja, glupih izgovora ili bilo kakvih drugih neprijatnih situacija. Učenici su na pravi način stimulisani borilačkim duhom, jer vide da se svaka ocena može " zaraditi " , uz relativno malo rada i aktivne prisutnosti na času. Primetno je povećan nagon ka napredovanju, jer se sve brže učenici ne zadovoljavaju manjim ocenama, što ih dodatno stimuliše.
Jovanović Marija
profesor matematike
Sportska gimnazija
Savremena škola ne trpi tradicionalnu nastavu i zahteva promene! Mnogi ih nude, pitanje je koji model izabrati.
Sportska gimnazija ima one standardne probleme, manjeg ili većeg obima, ali i one koji su njena svakodnevica. Ono čime se mi borimo su izostanci naših učenika sportista shodno njihovim sportskim obavezama, česti prekidi u kontinuitetu rada, gradivo koje je obimno i otežan pristup radu!
UDRUŽENjE PEDAGOGA PONUDILO NAM JE REŠENjE U VIDU VIŠEFRONTALNE NASTAVE!!!
Odlučilla sam da prihvatim moguće rešenje i sem onoga što sam mogla logično, kroz naziv seminara da zaključim, više nisam znala! Kroz višesatni rad, na seminaru, kockice su počele da se slažu.
Mada sama praksa je jedini učitelj i pokazatenj šta i kako može i treba da izgleda.
Višefrontalna nastava iz korena menja položaj učenika i nastavnika. Od mastavnika se očekuje da bude mentor, onaj ko nadgleda rad u zadatim okvirima gradiva predloženog od strane Ministarstva prosvete: Tempo, način rada, odbranu naučenih celina-učenik sam bira.
Gradivo se deli na manje celine, teme na jedinice. Pored udžbenika, stalne literature, nastavnik može učeniku ponuditi pomoćni, programirani materijal. Učenik radi sam, bira sredstva kojim brani naučeno, odgovara na postavljene zadatke. Bira vreme, mesto je učionica! Objekat postaje subjekat, odgovoran, samoobrazovan, kreativno-samokritičan on predlaže ocenu koja je cilj. Nastavnik je može potvrditi ili učenika vratiti da dopuni znanje.
SVI RADE, NAPREDUJU SVOJIM TEMPOM!!! Sve je moguće a vodi ka jednom-uspehu.
Ovaj sistem ne gradi samo pojedinca već grupu.Veza nastavnik-učenik (i obratno) mora da postoji. Često moramo da se okrenemo oko sebe.
Za nastavnika koji podržava sve pomenute kvalitete ličnosti i potencira razvoj logike, uočavanje pojedinosti koje vode ka opštem (i obratno), ovaj oblik nastave može biti dobar izbor.
Samostalnost, borba na više frontova uz svesnu odbranu svog mišljenja u podržavanju pravih, čistih i poznatih celina san je svakog matematičara o čoveku sa kojim želi da radi i gradi. Često se čuje da je matematika teška, daje i pruža jedan put, puna suvoparnih zakona bez primera i mogućnosti izbora. Ako ponudimo zanimljiva pitanja i programe za kvalitetan rad, možda uspemo da napišemo novu priču za prepričavanje čak interpretaciju od reči do reči, uz osmeh!
Mislim da je ovo pravi put, rešenje koje daje odgovr. Sam je pitanje ko će istrajati u nečem novom. MOŽDA BAŠ MI MLADI, ŽELjNI RADA.
BORBA NA VIŠE FRONTOVA -DOBRO ZVUČI,
SAMO JE PITANjE KO PRIHVATI,
KO SE ODLUČI.
KRENE, MOŽDA, MALO HLADNO,
ALI, KORAK PO KORAK, ZAVRŠI SE RADNO!!!
NAUČILI SMO DOSTA, IDEMO DALjE,
U POBEDE NEKE, NOVE HVALE.
NA KRAJU VIDEĆEMO SE, SIGURNO JOŠ,
VELIKO HVALA, JER SKOR NIJE BIO LOŠ!!!
N. Kličković
DOBIT ZA SVE UČESNIKE NA SEMINARIMA VFN, A, NARAVNO, I ZA VODITELjE SEMINARA:
putovanje od osnovnih informacija do najsitnijih detalja
rešavanje dilema i konkretnih pitanja
razmena razmišljanja o mogućnosti primene VFN u različitim predmetima
prava prilika za kreativnost, maštanje, novotarije...
bogatstvo ideja kojima učesnici osvežavaju svaki seminar
podsticaj i pomoć svim nastavnicima koji odluče da se upuste u ovu zaista izvanrednu i neponovljivu avanturu
prilika za druženje
A. Ber Božić
OPASNOSTI, DILEME, STRAHOVI... (da, da, ima i toga....)
Krajnje dobronamerna poruka svim koleginicama i kolegama koji su spremni da se upuste u rad po principima VFN - OBRATITE PAŽNjU:
da ne upadnete u močvaru monotonije (po sistemu "dok jedni odgovaraju, drugi zevaju")
da ne "sagorite" u radu (niko nije savršen, i ne mora...)
da ne menjate pravila rada u toku školske godine (jer ste se uplašili da "nećete stići" - imajte poverenja u sebe i svoje učenike)
da ne budete kruti, ne ograničavate učenike (otvorite prostor za kreativnost, pa makar otišli i "van planiranog", sledite dečija interesovanja i podržite ih...)
da se ne plašite sopstvenih ideja i kreativnosti (niko to ne može raditi bolje od vas, jer su retki pre vas uopšte i pokušali!)
da se ne osećate usamljeno (pronađite kolege koje razmišljaju pozitivno, koje će vas podržati, ako vam se učini da ih nema - javite se nama!
|