UČENIČKI PARLAMENTI - ZAKONI I KONVENCIJE

Uspostavljanje i postojanje učeničkih parlamenata zasniva se na međunarodnim i nacionalnim dokumentima koji garantuju pravo na udruživanje i učešće u donošenju odluka.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (članovi 56, 95 i 98)
- Službeni glasnik RS, br. 62/2003, 64/2003, 58/2004, i 62/2004.

• Učenički parlament može da se organizuje u poslednja dva razreda osnovne škole i u srednjoj školi.
• Učenički parlament se bira svake školske godine i ima svog predsednika.
• Učenički parlament čine po dva izabrana predstavnika svakog odeljenja škole (u umetničkim školama - po tri iz svakog razreda, odnosno godine).
• Učenički parlamenti škola mogu da se udružuju u zajednicu učeničkih parlamenata.
• Učenički parlament razmatra odnos i saradnju učenika i nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.
• Učenički parlament obaveštava učenike o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje.
• Učenički parlament daje mišljenje i predloge stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i direktoru o:
  • pravilima ponašanja u školi,
  • godišnjem programu rada,
  • školskom razvojnom planu,
  • slobodnim i vannastavnim aktivnostima,
  • učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u školi i van nje.

Konvencija o pravima deteta

Usvojena je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, 20. novembra 1989. godine. Savezna republika Jugoslavija ju je ratifikovala u decembru 1990, a pošto je Republika Srbija preuzela obaveze iz svih ratifikovanih međunarodnih ugovora i ona se smatra državom ćlanicom ovog međunarodnog ugovora. Ova konvencija predstavlja najznačajniji međunarodni ugovor kojim se posebno štite prava deteta i koji je obavezujućeg karaktera.

Član 12.
Dete ima pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja i pravo da se njegovo mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno tiču.

Član 13.
Dete ima pravo da slobodno izražava svoje poglede, da traži, prima i saopštava informacije i ideje svih vrsta i na različite načine, bez obzira na granice.

Član 14.
Država će poštovati pravo deteta na slobodu misli, savesti i veroispovesti i pravo i obavezu roditelja da ih u tome usmeravaju.

Član 15.
Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima

Usvojena je od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 10. decembra 1948. godine. Predstavlja najšire prihvaćen dokument iz oblasti ljudskih prava, koji naglašava neotuđivost svakog ljuskog bića.

Član 19.
Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.

Član 20.
Svako ima slobodu mirnog okupljanja i udruživanja. niko se ne može primorati da pripada nekom udruženju.

Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda
- Evropska konvencija o ljudskim pravima

Doneta je u okviru međunarodne organizacije Saveta Evrope 4. novembra 1950. godine. Zasniva se na principima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i mogu je potpisati samo članice Saveta Evrope. Naša država je postala članica Saveta Evrope aprila 2003. godine. Marta 2004. godine Republika Srbija (tada kao Srbija i Crna Gora) je potpisala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

Član 10.
Imate pravo da odgovorno kažete i napišete šta mislite kao i da date i primate informacije od drugih ljudi.

Član 11.
Imate pravo da učestvujete u mirnim skupovima i osnivanjima ili pridruživanju udruženjima - uključujući i sindikate.