NEKOLIKO PRAKTIČNIH SAVETA

• Učenički parlament funkcioniše kroz redovne sastanke i na osnovu unapred ugovorenih pravila.
• Svaki parlament ima plan i program rada ili pravilnik o radu.
• Radi boljeg funkcionisanja parlament može da formira svoje organe (podpredsednik, blagajnik, predsedništvo ili razne operativne / radne grupe koje će se baviti raznim temama).
• U cilju bolje evidencije sastanaki i odluka parlamenta potrebno je voditi zapisnik. U zapisnik se unose podaci o održavanju sastanaka, odluka koje su donete, broj prisutnih predstavnika i evidencija odsutnih. Zapisnik vodi zapisničar.
• Formiranje različitih grupa u okviru parlamenta ne iziskuje i nužno imenovanje različitih funkcija (npr. ministra odbrane, zdravlja ili slično).
• Svaki učenik je podjednako odgovoran za izbor svojih predstavnika.
• Predstavnici parlamenta su dužni da se ponašaju u duhu demokratskih načela i da zastupaju interese svih učenika.
• Nezadovoljstvo radom učeničkog parlamenta učenici mogu iskazati opozivom predstavnika. Predstavnici, takođe imaju mogućnost podnošenja ostavke na svoju funkciju.
• Kvalitet rada učeničkog parlamenta zavisi od adekvatne raspodele posla, fleksibilnosti raspodele s obzirom na konkretni radni zadatak, efikasnost donošenja odluka i adekvatnog vođstva.
• Predsednik učeničkog parlamenta doprineće efikasnosti parlamenta ukoliko je usmeren i na cilj i na predstavnike parlamenta. On delegira odgovornost, podstiče participaciju, saradnju i kreira atmosferu poverenja, grupne pripadnosti i reaguje u situacijama konflikta.
• Učenički parlament čini podjednak broj predstavnika, bez obzira na polnu pripadnost.
• Predstavnici učeničkog parlamenta su u obavezi da blagovremeno obaveštavaju učenike o donetim odlukama, kao i da razgovaraju sa njima o svim pitanjima koja bi mogla biti izneta pred parlament.
• Predstavnici učeničkog parlamenta dužni su da aktivno slušaju jedni druge i da argumentovano iznose svoje stavove.
• Tokom rasprave predstavnici parlamenta ne smeju se međusobno vređati i iskazivati netrpeljivost i mržnju

KOJE SU VEŠTINE I ZNANJA BITNA ZA DOBROG PARLAMENTARCA?

• SPOSOBNOST TIMSKOG RADA
• OSOBINE I SPOSOBNOSTI DA SE BUDE VOĐA
• SPREMNOST NA AKTIVNU PARTICIPACIJU
• KORIŠĆENJE ARGUMENATA I DEBATOVANJA
• MOGUĆNOST PREGOVARANJA
• MOGUĆNOST POSREDOVANJA
• PRIHVATANJA TUĐIH STAVOVA, POŠTOVANJE RAZLIČITOSTI
• SPREMNOST DA SE SLUŠA

REČ - DVE O DEMOKRATIJI

Ako želiš da budeš dobar parlamentarac potrebno ti je, kao prvo, predznanje o pojmu koji je usko vezan s pojmom parlamenta, a to je pojam demokratije.

Iako je pojam demokratije veoma star, ona je prvobitno postojala samo kao ideja. Ideja o ravnopravnosti i ravnopravnim odlukama.

Ideja o demokratiji svoje korene nalazi još u antičkom dobu. U svom prvobitnomobliku pojam demokratije se razvijao kroz dela istaknutih filozofa i političara. Reč demokratija vodi poreklo od starogrčke reči "demos", što znači narod i "kratia", vlast. Spajanjem ove dve reči dobijamo pojam koji predstavlja vladavinu naroda. Osnovni temelji demokratije zasnivaju se na poštovanju ljudskih prava i uvažavanja različitosti.

Mahatma Gandi je rekao: "Pod pojmom demokratije ja podrazumevam jednake šanse, kako za najslabijeg tako i za najjačeg."

Pretpostavljamo da se sada ti pitaš zbog čega je ovo bitno?

Tokom svog života mi pripadamo velikom broju grupa. Članovi smo porodice, škole, pripadamo raznim klubovima, sekcijama. U svim ovim grupama često donosimo različite odluke. Neke od tih odluka su nam veoma bitne, a neke manje, ali neke nas čine manje, a neke više srećnim. A osnovno je da one olakšavaju naš život u zajednici i da imamo potrebu da učestvujemo u donošenju odluka. Pojam demokratije ogleda se u donošenju kolektivnih odluka koje utiču na grupu kao celinu i koje omogućavaju da svi članovi grupe imaju jednaka prava u njihovom donošenju. Kada govorimo o demokratiji, pre svega mislimo na mogućnost uticanja prilikom donošenja odluka. U demokratiji moć se ogleda u moći građana da odluče kome će poveriti vršenje vlasti. To ne znači da se oni odriču mogućnosti da učestvuju u odlučivanju, već da je poveravaju svojim predstavnicima.

PREDSTAVNIČKO TELO - PARLAMENT

Razvoj demokratije povezan je sa nastankom i razvojem predstavničkog tela. Po svom nastanku predstavnička tela predstavljaju zborne organe koji su izabrani na određeno vreme i po unapred propisanoj proceduri.

Nastanak predstavničkih tela bio je rezultat borbe protiv autokratije i predstavljao je prelez od lične i neograničene vlasti ka demokratiji. Kroz istoriju, ovo telo je različito ograničavano bilo da su u pitanju godine života, polna pripadnost ili imovno stanje.

Predstavnička tela vrše najveću državnu vlast, a to je zakonodavna vlast.

Predstavničko telo obično nosi naziv zakonodavno telo ili parlament. U pojedinim državama ovo telo nosi različite nazive kao što su duma (Rusija), rajhstag (Nemačka), kongres (S.A.D.), skupština (Srbija), sobranje (Makedonija), hural (Mongolija)... Reč parlament vodi poreklo od latinske reči parlare, koja znači govoriti, što nam ukazuje na jednu od važnih aktivnosti koja se odvija u parlamentu, a to je dogovaranje, razgovor, rasprava.