Spremnost beogradskih srednjih škola za primenu preventivnih programa

U savremenoj literaturi postoji opšta saglasnost da prvu kariku u lancu planiranja prevencije čini procena spremnosti sredine za preventivno delovanje (Jumper-Thurman i sar., 2003; Edwards i sar., 2000, Kumpfer i sar., 1996). Prema rezultatima procene spremnosti vrši se izbor nivoa, strategija i intervencija preventivnog delovanja koje mogu biti uspešno implementirane i podržane u datoj sredini.

Nivoi spremnosti sredine

Prema Modelu spremnosti zajednice (Oetting i sar., 1995), moguće je razlikovati devet nivoa spremnosti sredine za primenu preventivnih programa. Kada je reč o prevenciji prestupničkog ponašanja učenika u školi, osnovne karakteristike svakog od nivoa bile bi sledeće:

•  Neznanje (tolerancija): Ne pridaje se značaj problemu prestupničkog ponašanja učenika u školi, niti prepoznaje potreba za preventivnim delovanjem.
•  Poricanje: Opšti stav je da prestupništvo jeste ili bi moglo biti problem, ali da škola ne može preduzeti ništa po tom pitanju.
•  Prepoznavanje: Preovladava shvatanje da prestupničko ponašanje učenika jeste problem koji treba rešavati na nivou škole, ali nema motivacije i energije za konkretnu akciju.
•  Pretplaniranje: Razmatra se preduzimanje konkretnih akcija u pravcu prevencije prestupništva, ali se rukovođenje i realizacija poveravaju faktorima izvan škole (službe socijalne i zdravstvene zaštite, nevladine i humanitarne organizacije i dr.).
•  Pripremanje: Grupa zaposlenih aktivno radi na planu preventivnog programa za konkretnu školu, dok su stavovi ostalih podeljeni.
•  Inicijacija: U školi je započela realizacija programa prevencije na eksperimentalnoj osnovi, uz umereno angažovanje zaposlenih.
•  Stabilizacija ( institucionalizacija): Jedan ili više preventivnih programa se rutinski realizuju u školi, ali nema sistematske evaluacije.
•  Konfirmacija i ekspanzija: Ohrabrene postignutim rezultatima, škole pokreću nove programa u cilju uključivanja većeg broja učenika i zadovoljavanja specifičnih potreba pojedinih grupa.
•  Profesionalizacija: Preventivni programi se kontinuirano prate i evaluiraju, a rezultati evaluacije koriste kao osnova za modifikaciju, proširivanje i unapređivanje programa (više: Popović-Ćitić, Žunić-Pavlović, 2005b).

Dimenzije spremnosti sredine

Procena spremnosti sredine za preventivno delovanje podrazumeva ispitivanje različitih aspekata - dimenzija. Šest ključnih dimenzija spremnosti zajednice su:

•  Postojeće preventivne aktivnosti ;
•  Informisanost o preventivnim aktivnostima u sredini;
•  Rukovođenje ;
•  Opšta klima u sredini;
•  Znanje o problemu, i
•  Resursi (Oetting i sar., 2001).

Na nivou jedne škole ne mora postojati ujednačenost između dimenzija spremnosti. Škola može biti na visokom nivou spremnosti u pogledu jedne dimenzije, a da nivo spremnosti prema drugim dimenzija ma bude veoma nizak. Ukupan nivo spremnosti odražava prosečnu ocenu svih dimenzija.

Ciljevi istraživanja

Polazeći od predmeta istraživanja, koji je formulisan kao procena spremnosti beogradskih srednjih škola za prevenciju prestupničkog ponašanja učenika, izdvojeni su sledeći istraživački ciljevi:

•  Utvrđivanje nivoa spremnosti prema ključnim dimenzijama;
•  Utvrđivanje ukupnog nivoa spremnosti.

Vreme i mesto

Istraživanje je sprovedeno tokom oktobra i novembra školske 2005/2006 godine u 67 beogradskih srednjih škola koje su učestvovale u Programu edukacije školskih timova o prevenciji prestupničkog ponašanja učenika u školskoj sredini (videti spisak učesnika).

Uzorak

Ispitano je ukupno 208 službenika zaposlenih na različitim radnim mestima u srednjim školama i to su: predstavni ci uprave škole (25%), predstavnici pedagoško-psihološke službe (34,1%), nastavni ci (23,6%), školski policajci (13,5%) i menadžeri za bezbednost (1,9%) ( Tabela 1 ).

Tabela 1 - Distribucija ispitanika prema radnom mestu

Način prikupljanja podataka

Podaci su prikupljeni od ključnih informanata, odnosno osoba koje dobro poznaju školsku sredinu i koje su upoznate sa problemima i aktuelnim dešavanjima. U ispitivanju je korišćen Upitnik za procenu spremnosti školske sredine, koji je posebno konstruisan za potrebe ovog istraživanja. Za svaku dimenzij u prethodno je izdvojeno tri do pet indikatora za procenu, odnosno pokazatelja na osnovu kojih se utvrđivao nivo spremnosti. Upitnik je sadržao ukupno 39 pitanja.

Statistička obrada podataka

Statistička obrada podataka je zasnovana na metodama deskriptivne statistike. Rezultati su prikazani tabel a rno uz odgovarajuće komentare.

Treba naglasiti da je u radu prikazan samo deo rezultata istraživanja, odnosno jedan do dva pokazatelja za svaku dimenziju spremnosti.

Rezultati istraživanja sa diskusijom

1. Postojeće preventivne aktivnosti

Prva dimenzija spremnosti - postojeće preventivne aktivnosti, ispitana je preko sledećih indikatora:

•  analiza ciljeva i zadataka preventivnih programa koji se primenjuju u školi,
•  analiza strategija i intervencija preventivnog delovanja,
•  karakteristike ciljne populacije kojoj su programi namenjeni,
•  intenzitet i trajanje programa,
•  rezultati evaluacije programa.

Program prevencije prestupništva j e definisan kao skup planiranih, organizovanih i strukturiranih strategija i intervencija, čiji je osnovni cilj redukovanje rizičnih i jačanje protektivnih faktora u određenom socijalnom kontekstu, kod određene ciljne populacije i u određenom vremenskom periodu (Pavlović i sar., 2005).

Prema podacima prikazanim u Tabeli 2, programi prevencije prestupničkog ponašanja se realizuju u 86,6% srednjih škola, dok u 13,4% škola nema preventivnih programa.

Tabela 2 - Distribucija škola prema postojanju preventivnih programa

Preventivni programi koji se trenutno primenjuju u srednjim školama najčešće imaju za cilj: prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstancija (u daljem tekstu PAS) (58,2%), unapređivanje socijalnih veština učenika (37,3%), unapređivanje reproduktivnog zdravlja (34,3%), organizovanje i ispunjavanje slobodnog vremena pozitivnim i konstruktivnim izbornim aktivnostima (26,9%), unapređivanje bezbednosti učenika u školi (20,9%), rad sa roditeljima (13, 4 %) i prevenciju izostajanja učenika iz škole (6%) ( Tabela 3 ).

Tabela 3 - Distribucija škola prema vrsti preventivnih programa

Strategije preventivnog delovanja koje se primenjuju u okviru pomenutih programa su: informisanje (prevencija zloupotrebe PAS, reproduktivno zdravlje, rad sa roditeljima), edukacija (trening socijalnih veština, prevencija izostajanja iz škole), izborne aktivnosti (sport i umetnost) i environmentalistički pristup (unapređivanje bezbednosti) (više o strategijama: Popović-Ćitić, 2004).

Uobičajeno, programi su namenjeni samo izvesnom broju učenika (10-30% ukupnog broja). Trajanje najvećeg broja programa je od nekoliko nedelja do jednog polugodišta. Nema sistematske evaluacije primenjenih programa.

2. Informisanost o preventivnim aktivnostima u školi

Informisanost o preventivnim aktivnostima u školi, kao druga dimenzija spremnosti, ispitana je preko sledećih indikatora:

•  pažnja koja se posvećuje prevenciji prestupništva u školi,
•  opis preventivnih aktivnosti u školi,
•  stepen informisanosti zaposlenih o preventivnim aktivnostima,
•  opis formalne i neformalne politike, prakse i pravila škole u pogledu prestupničkog ponašanja učenika.

Prema oceni najvećeg broja ispitanika, škole posvećuju mnogo pažnje (42,3%), odnosno izuzetno mnogo pažnje (13,9%) prevenciji prestupničkog ponašanja učenika. Takođe, veliki broj ispitanika (3 2, 7 %) smatra da se u školi osrednja pažnja posvećuje ovom problemu. Ukupno 9,6% ispitanika je izjavilo da se u školi malo pažnje posvećuje prevenciji prestupništva ( Tabela 4 ).

Tabela 4 - Distribucija ispitanika prema oceni nivoa pažnje posvećenoj prevenciji

O preventivnim programima koji se trenutno realizuju u srednjim školama dobro su informisani predstavnici pedagoško-psihološke službe, ali ne i drugi zaposleni. Usled nepostojanja sistematske evaluacije procesa i evaluacije efekata, znanja o snagama i slabostima primenjenih programa su ograničena i ne mogu se iskoristiti kao osnova za unapređivanje preventivnog delovanja.

Otkriveno je postojanje značajnih problema u pogledu pravila škole koja se odnose na prestupničko ponašanje učenika i, posebno, njihovog poštovanja i doslednog sprovođenja. O tome svedoči i stav većine ispitanika da postoji potreba za proširivanjem ili izmenom pravila škole koja se odnose na prestupničko ponašanje učenika (71,6%) ( Tabela 5 ).

Tabela 5 - Distribucija ispitanika prema oceni postojećih pravila u školi

3. Rukovođenje

Indikatori za procenu treće dimenzije spremnosti - rukovođenja bili su:

•  hijerarhija odgovornosti zaposlenih u školi za pitanja u vezi sa prestupničkim ponašanjem,
•  zainteresovanost odgovornih lica u školi za uvođenje ili proširivanje preventivnih aktivnosti,
•  nivo uključenosti odgovornih lica u preventivne aktivnosti.

Stav uprave škole prema prevenciji prestupničkog ponašanja učenika ispitanici su različito opisali. U najvećem broju slučajeva uprava ima pozitivan odnos i aktivno radi na prevenciji prestupništva tako što: podstiče i podržava preventivne aktivnosti (48,6%), zadužuje pojedine zaposlene da se bave prevencijom prestupništva (23,6%) ili neposredno realizuje preventivne programe (18,3%). U ostalim slučajevima ispitanici su izjavili da je uprava zainteresovana za prestupničko ponašanje ali ne i za programe prevencije (6,3%), odnosno da je uprava sporadično i slabo zainteresovana za prestupničko ponašanje učenika (1,4%) ( Tabela 6 ).

Tabela 6 - Distribucija ispitanika prema oceni stava uprave

Prema oceni ispitanika, za pitanja u vezi sa prestupničkim ponašanjem učenika u školi su najodgovorniji: direktori (51,9%), pedagozi ili psiholozi (33,7%) i razredne starešine (6,7%). Prema oceni pojedinih ispitanika u školi ne postoji podela posla, odnosno niko posebno nije odgovoran za ova pitanja (6,7%) ( Tabela 7 ).

Tabela 7 - Distribucija ispitanika prema oceni odgovornosti zaposlenih

4. Opšta klima u školi

Četvrta dimenzija spremnosti - opšta klima u školi, ispitana je preko sledećih indikatora:

•  stavovi prema prestupničkom ponašanju učenika,
•  teškoće u realizaciji postojećih preventivnih aktivnosti,
•  postojanje tolerancije prema prestupničkom ponašanju učenika u pojedinim situacijama.

Otkrivene su značajne razlike u pogledu stavova ispitanika prema prestupničkom ponašanju učenika u školi. Najveći broj ispitanika ima pozitivan stav prema prevenciji prestupništva u školi i prihvata odgovornost za rešavanje ovog problema:

•  Prevencija prestupništva je jedan od osnovnih zadataka škole (32,7%);
•  Aktivno učestvujem u realizaciji preventivnih programa i aktivnosti u školi (28,8%).

Istovremeno, kod velikog broja ispitanika prisutna je distanciranost ili osećanje bespomoćnosti u odnosu na rešavanje ovog problema, što odražavaju sledeće izjave:

•  U školi će uvek biti učenika koji se prestupnički ponašaju (14,9%);
•  Prestupničko ponašanje pojedinih učenika ne ometa rad škole u celini (12%);
•  Škola ništa ne može da uradi povodom prestupničkog ponašanja učenika (1,4%).

Na kraju, izvestan broj ispitanika smatra da škola treba da se bavi prevencijom prestupništva ali za sada za to nema uslova (10,1%) ( Tabela 8 ).

Tabela 8 - Distribucija ispitanika u odnosu na stav prema prestupništvu učenika

5. Znanje o prestupničkom ponašanju učenika

U cilju sagledavanja nivoa znanja zaposlenih o prestupničkom ponašanju učenika, odnosno pete dimenzije spremnosti, izdvojeni su sledeći indikatori:

•  informisanost zaposlenih u školi o karakteristikama, uzrocima i posledicama prestupništva,
•  dostupnost informacija o prestupničkom ponašanju učenika zaposlenima u školi,
•  način na koji se zaposleni informišu o prestupništvu.

Najveći broj ispitanika je izjavilo da raspolaže opštim znanjima o prestupničkom ponašanju dece i omladine (68,3%). Ukupno 24% ispitanika smatra da detaljno poznaje učestalost, oblike, uzroke i posledice prestupništva, a svega 7,7% da ne zna mnogo o prestupništvu.

Tabela 9 - Distribucija ispitanika prema oceni nivoa znanja o prestupništvu

Najzastupljeniji su ispitanici koji su znanja o prestupničkom ponašanju stekli kroz dugogodišnji rad i iskustvo (53,4%). Na drugom mestu po učestalosti su ispitanici koji su znanja stekli na studijama (15,9%). Najmanje su zastupljeni ispitanici koji su znanja o prestupničkom ponašanju stekli čitanjem stručne literature (12%) ili završavanjem odgovarajućih edukacija (10,6%) ( Tabela 10 ).

Tabela 10 - Distribucija ispitanika prema načinu sticanja znanja o prestupništvu

6. Resursi

Poslednja, šesta dimenzija spremnosti je ispitana preko sledećih indikatora:

•  nivo stručnosti i edukovanosti zaposlenih u školi koji se bave prevencijom prestupništva učenika,
•  uključenost volontera u postojeće preventivne aktivnosti,
•  spremnost škole da podrži preventivne aktivnosti putem volonterskog rada zaposlenih, finansiranja i obezbeđivanja potrebnog prostora,
•  način finansiranja postojećih preventivnih aktivnosti,
•  postojanje dugoročne strategije finansiranja preventivnih programa.

Preko polovine ispitanika smatra da škola ne raspolaže resursima koji bi se mogli angažovati u preventivnom delovanju (57,2%). Međutim, veliki broj ispitanika ima ideju ili zna kako bi se resursi mogli dobaviti (22,6%). Izvestan broj ispitanika (7,2%) smatra da bi u realizaciji preventivnih programa trebalo angažovati isključivo spoljne resurse. Samo je jeda n ispitanik (0,5%) ukazao na postojanje posebnih fondova na nivou škole koji bi se mogli iskoristiti za preventivne programe i aktivnosti ( Tabela 11 ).

Tabela 11 - Distribucija ispitanika u odnosu na poznavanje raspoloživih resursa

Od ukupnog broja ispitanika, 49% bi volonterski učestvovalo u realizaciji preventivnih aktivnosti, a 38% ukoliko bi to bio plaćen posao. Svega 6,3% ispitanika smatra da realizacija preventivnih programa nije posao za njih ( Tabela 12 ).

Tabela 12 - Distribucija ispitanika prema spremnosti da učestvuju u programima prevencije prestupništva

Zaključna razmatranja

Na osnovu rezultata istraživa nj a predmetno usmerenog na ispitiva nj e spremnosti beogradskih sred nj ih škola za primenu programa prevencije prestupničkog ponašanja učenika može se zaključiti da se škole u ovom trenutku nalaze na trećem, odnosno četvrtom nivou spremnosti.

Osnovne karakteristike trećeg nivoa spremnosti - nivoa prepoznavanja su:

•  Izvestan broj zaposlenih prepoznaje potrebu za preventivnim delovanjem, ali im nedostaje motivacija da preduzmu konkretne akcije;
•  Zaposleni su čuli za preventivne programe i aktivnosti, ali su njihova znanja ograničena;
•  Rukovodioci smatraju da nešto mora da se preduzme po pitanju prestupništva učenika, ali im nedostaje motivacija i energija;
•  Preovladava distanciranost, nezainteresovanost ili stav da prestupni čko ponašanje učenika nije pitanje od značaja za celu školu ;
•  Izvestan broj zaposlenih prepoznaje oblike prestupničkog ponašanja kod pojedinih učeni ka, ali su znanja ograničena i stereotipna;
•  Zaposleni ne znaju koji su im resursi potrebni za preventivne programe, niti odakle bi ih mogli pribaviti.

Četvrti nivo spremnosti - nivo pretplaniranja može se opisati na sledeći način:

•  Održani su sastanci na kojima su zaposleni diskutovali o preduzimanju preventivnih aktivnosti, ali još nije napravljen plan na nivou škole;
•  Zaposleni su počeli da prikupljaju informacije o preventivnim programima i aktivnostima u svojoj i drugim školama;
•  Rukovodioci nastoje da podstaknu zaposlene na akciju i u tom cilju su održali nekoliko sastanaka na kojima se diskutovalo o problemu;
•  Stavovi zaposlenih reflektuju zainteresovanost za problem prestupništva ("moramo da učinimo nešto, ali ne znamo kako");
•  Zaposleni raspolažu opštim informacijama o prestupništvu, ali su znanja o etiologiji i faktorima rizika stereotipna i ograničena;
•  Zaposleni znaju koji su im resursi potrebni za preventivno delovanje i kako bi mogli biti obezbeđeni.

Očigledno, postoji izražena potreba za unapređivanjem nivoa spremnosti beogradskih srednjih škola za delovanje na polju prevencije prestupničkog ponašanja učenika. Unapređivanje spremnosti, koje se drugačije naziva mobilizacija, podrazumeva preduzimanje određenih aktivnosti koje imaju za cilj podsticanje zaposlenih u školi da preduzmu zajedničku akciju. U zavisnosti od ustanovljenog nivoa spremnosti sredine vrši se selekcija strategija mobilizacije sredine, odnosno usklađivanja pojedinačnih dimenzija i unapređivanja nivoa ukupne spremnosti ( Jumper-Thurman i sar., 2003; Edwards i sar., 2000; Donnermeyer i sar., 1997; Kumpfer i sar., 1996).

Na trećem i četvrtom nivou spremnosti preporučuje se primena sledećih strategija mobilizacije:

•  Edukativni programi o prevalenciji prestupničkog ponašanja, korelacijama i uzrocima prestupništva i
•  Edukativni programi koji uvode koncept prevencije i ilustruju specifične preventivne programe.

Pomenute strategije imaju za cilj motivisanje i učvršćivanje uverenja da škola može mnogo da učini na planu prevencije prestupničkog ponašanja, kao i razvijanje konkretnih ideja o preve ntivnim programima. Ciljna populacija na koju treba delovati su ključni lideri. Poželjno je distribuira nj e flajer a i poster a, postavlja nje bilbord a, organizova nje medijsk ih kampanj a. Medijska kampanja bi trebalo da ima informativni karakter, tačnije da naglašava štetne posledice prestupničkog ponašanja i upoznaje sa način ima na koje se prestupništv o redukuje kroz preventivne programe.

Na temelju savremenih saznanja o potrebi za usklađivanjem programa prevencije prestupništva sa osnovnim karakteristikama sredine izraženim kroz koncept spremnosti, nastao je Program edukacije školskih timova o prevenciji prestupničkog ponašanja učenika u školskoj sredini, koji realizuje Pedagoško društvo Srbije u saradnji sa Ministarstvom prosvete i sporta Republike Srbije.

Nacrtom Programa je predviđeno više sukcesivnih faza koje su međusobno povezane (više o tome pogledati na sajtu Pedagoškog društva Srbije). U toku je realizacija prve faze koja je informacionog karaktera i ima za cilj unapređivanje znanja i obaveštenosti zaposlenih u školi o savremenom konceptualno-metodološkom pristupu u prevenciji prestupničkog ponašanja dece i omladine. Korisnici su školski timovi sačinjeni od predstavni ka različitih struktura zaposlenih u školi: uprave, pedagoško-psihološke službe, nastavnika i službe koja je zadužena za bezbednost učenika. Članovi školskih timova su izabrani od strane nastavničkih veća svake škole. Reč je o stručnjacima koji su po prirodi svog radnog mesta najodgovorniji za preventivno delovanje, odnosno koji su spremni da započnu ili su već uključeni u različite preventivne aktivnosti i programe u školi. U skladu sa savremenim kriterijumima za procenu efektivnosti preventivnih programa pripremljen je i odgovarajući materijal koji prati sadržaje prve faze i to su: knjiga Prevencija prestupništva dece i omladine (Popović-Ćitić, Žunić-Pavlović, 2005) , posteri i brošure.

Školski timovi beogradskih srednjih škola su završili prvu fazu Programa. Opravdano je očekivati da je spremnost ovih škola za preventivno delovanje u ovom trenutku već dostigla više nivoe, te da su korisnici spremni za narednu fazu Programa.

Literatura

Donnermeyer, J. F., Oetting, E. R., Plested, B. A., Edwards, R. W., Jumper-Thurman, P., Littlethunder, L. (1997). Community readiness and prevention programs. Journal of Community Development, 28 (1), 65-83.

Ed w ards, R. W., Jumper-Thurman. P., Plested, B. A., Oetting, E. R., S w anson, L. (2000). Community readiness: Research to practice. Journal of Community Psychology, 28 (3), 291-307.

Jumper-Thurman, P., Plested, B. A., Edwards, R. W., Foley, R., Burnside, M. (2003). Community readiness: The journey to community healing. Journal of Psychoactive Drugs, 35 (1), 27-31.

Kumpfer, K. L., Whiteside, H. O., Wandersman., A. (1996). Assessing and increasing community readiness for prevention: A handbook of issues, tips, and tools. Rockville, MD: National Institute on Drug Abuse.

Oetting, E. R., Jumper-Thurman, P. J., Plested, B., Ed w ards, R. W. (2001). Community readiness and health services. Substance Use and Misuse, 36 (6-7), 825-843.

Oetting, E. R., Donnermeyer, J. F., Plested, B. A., Edwards, R. W., Kelly, K., Beauvais, F. (1995). Assessing communit y readiness for prevention. The International Journal of Addictions, 30 (6), 659-683.

Pavlović, M., Žunić Pavlović, V., Popović Ćitić, B. (2005). Programi prevencije prestupništva: Priručnik za školske timove. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. (u štampi)

Popović Ćitić, B., Žunić Pavlović, V. (2005a). Prevencija prestupništva dece i omladine. Beograd: Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Pedagoško društvo Srbije.

Popović Ćitić, B., Žunić Pavlović, V. (2005b). Procena spremnosti zajednice za primenu preventivnih programa. Nauka, bezbednost, policija, 10 (1), 51-69. Beograd: Policijska akademija.

Popović Ćitić, B. (2004). Strategije risk - fokusirane prevencije devijantnih ponašanja. Socijalna misao, 41 (1), 55-83. Beograd: IP Socijalna misao.