Osnovni cilj daljeg razvoja stručnog obrazovanja u Srbiji je njegovo pozicioniranje među faktore tehničko-tehnološkog, socijalno-ekonomskog i individualnog razvoja. Kada je reč o Srbiji i njenom razvoju r ekonstrukcija i transformacija obrazovanja, posebno stručnog, predstavlja jednu od pretpostavk i u kupnog društveno- ekonomskog razvoja Srbije. U tom kontekstu ulaganje u obrazovanje, odnosno u ljudski kapital d obi ja i karakter investicionog ulaganja. Samim tim , politika obrazovanja nije samo politika kreiranja ljudskog kapitala već je deo ukupne razvojne politike društva. Ono što ovu politiku čini veoma specifičnom jeste njen izrazito dugoročni strateški karakter. Koncepcijske greške u obrazovnoj politici rezultiraju odloženim, ali težim posledicama, koje su prvo vidljive na tržištu rada u kvantitativnom i strukturnom neskladu između ponude i tražnje rada, da bi se na kraju manifestovala u opštem privrednom zaostajanju.
Stoga prvi korak je konceptualizacija razvoja stručnog obrazovanja i usaglašavanje sa društvenim i individualnim potrebama i mogućnostima. Da bi se obezbedilo poboljšanje kvaliteta, transformisao sistem upravljanja i sistem finansiranja stručnog obrazovanja, uključile interesne grupe i socijalni partneri, obezbedio efikasan transfer znanja ali i sticanje veština kod svih učesnika u obrazovnom procesu i puno uvažavanje etničkih, kulturnih i lingvističkih različitosti, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije je 2001 godine započelo pripreme za reformu sistema stručnog obrazovanja.
Osnovna polazišta u predloženoj reformi su definisana u zahtevima za:
• potpun om i staln om dostupno šću obrazovanja svim članovima društva;
• učenje m pod uslovima i na način koji su u najvećoj meri saglasni sa realnim potrebama i mogućnostima onih koji uče i u skladu sa mogućnostima i potrebama sredine;
• širenje m mogućnosti za učenje kroz institucionalni, programski i organizacioni pluralizam u realizaciji obrazovanja i povezivanje formalnog i neformalnog obrazovanja;
• obezbeđenje m kvaliteta i profesionalizma u realizaciji obrazovanja što podrazumeva društvenu verifikaciju normi i standarda za institucije i programe obrazovanja.
Reformski procesi započeti u 2001. i 2002. godini nastavljeni su i kasnije definisanjem prioriteta i ključnih oblasti delovanja.To je obuhvatilo :
• Zakonske promene u stručnom i opštem obrazovanju;
• Stvaranje novih institucija u oblasti obrazovanja, što je značilo započinjanje procesa decentralizacije;
• Uvođenje novog sistema upisa u prvi razred srednjih stručnih škola;
• Modernizacija programa obrazovanja i uvođenje 39 novih obrazovnih profila, kao ogledni projekti u 10 područja rada;
• Uvođenje modularnog principa u strukturiranje nastavnih programa;
• Stručno usavršavanje nastavnika za realizaciju novih profila i programa.
Prema savremenim shvatanjima široka definicija stručnog obrazovanja i osposobljavanja obuhvata više ili manje organizovane ili strukturirane aktivnosti bez obzira da li obezbeđuju dobijanje priznatih kvalifikacija. Cilj obrazovanja i osposobljavanja jeste da obezbedi učenicima i odraslima sticanje znanja, veština i sposobnosti (kompetencija) koje su im potrebne i dovoljne da bi mogli da obavljaju jedan ili više srodnih poslova. Takođe, proces stručnog obrazovanja i osposobljavanja treba da im omogući profesionalnu pripremu u okviru koje će pojedinac dobiti takve veštine koje će mu pomoći da se lako adaptiraju na promenljive radne zahteve. U skladu sa ovakvim shvatanjima sadržaj stručnog obrazovanja može da bude orijentisan prema zahtevima tržišta rada, direktno usmeren na posao ili zanimanje ili njihovu kombinaciju, ali mora da uključi i opšte obrazovanje i stručno teorijsko obrazovanje. Koliko i kako se ovi elementi usklađuju zavisi od specifičnosti i karakteristika svakog nacionalnog sistema obrazovanja i osposobljavanja . Za uspostavljanje komunikacije, kao načina sporazumevanja, između različitih subjekat a - od pojedinaca koji traže posao, poslodavaca, službe za zapošljavanje, obrazovnih institucija, institucija zaduženih za statistički monitoring - podatak o zanimanju (kvalifikacijama) je krucijalan . On pripada sistemu informacija koji je neophodan za usklađivanje ponude i tražnje.
Da bi se definisao i razvio Nacionalni okvir kvalifikacija u Srbiji neophodno je da se ključni partneri u ovom procesu - Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Privredna komora i Nacionalna služba zapošljavanja dogovore i saglase o glavnim principima, ciljevima, zadacima, nivoima i sadržaju kvalifikacija (Memorandum o razumevanju) . U tom procesu bitno je da se :
• Formira posebno telo ili tela koja će rukovoditi razvojem Nacionalnog okvira kvalifikacija;
• Adaptira sistem klasifikovanja kvalifikacija i uspostave dogovori o definisanju nivoa obrazovanja, a u skladu sa Međunarodnom standardnom klasifikacijom obrazovanja (ISCED 1997) ;
• Usvoje pravila i procedure za stvaranje kvalifikacija;
• Usvoje pravila i procedure za vrednovanje i sertifikaciju;
• Usvoje pravila i procedure akreditacije ustanova koje pružaju osposobljavanje i neformalno obrazovanje.
• Definisati kompetencije i ključne kompetencije koji se stiče u okviru obrazovanja i osposobljavanja;
• Razviti akcioni plan ukupnog procesa izrade Nacionalnog okvira kvalifikacije koji će biti deo opšteg akcionog plana dalje reforme obrazovanja i osposobljavanja.
• uspostavljanje balans a između opšteg i stručnog obrazovanja, stručnog teorijskog obrazovanja i profesionalne prakse;
• obezbeđivanje vertikaln e i horizontaln e prohodnosti unutar programa u okvirima jednog i više područja rada;
• uvo đ enje modularanog principa bilo u celini obrazovanja i osposobljavanja , bilo po područjima rada ili u okvirima pojedinačnih škola i obrazovnih institucija;
• povezivanje sa višim oblicima obrazovanja i omogućavanje prohodnosti ka visokom obrazovanju (opšta i stručna matura, gde jeza gimnazijalce-opšta, dok je za one koji završavaju stručno obrazovanje predviđena stručna matura i data mogućnost polaganja opšte) .
Jedna od bazičnih pretpostavki ekonomskog razvoja je postojanje obrazovnih ustanova koje će školovati potrebne stručnjake različitih nivoa obrazovanosti i osposobljenosti za rad. To je moguće ukoliko je mreža škola usaglašena, ili bar pretežno usaglašena, sa str u kturom privrede na regionalnom i lokalnom nivou. Velike disproporcije postoje i između želja učenika i roditelja i kapaciteta škola u pojedinim područjima .
Dalji razvoj i usavršavanje mreže škola i obrazovnih institucija zasnivaće se na principu diversifikacije i fleksibilnosti, što će direktno značiti usavršavanje mreže škola i ustanova za obrazovanje -posebno srednjih i to na osnovu nacionalnih, regionalnih i lokalnih kriterijum a za uspostavljanje mreže škola i obrazovnih institucija . U tom kontekstu izuzetan je značaj lokalnih saveta za zapšljavanje čija je obaveza da izrade lokalne planove razvoja. Na dugoraočne potrebe(3-5 godina)se odgovara planiranjem odgovarajućih obrazovnih profila, u obrazovnim institucijama na datom regionu, dok se na kratkoročne potrebe(6-12 meseci) odgovara nizom sertifikovanih obuka u odgovarajućim obrazovnim institucijama.(projekti FOOOR i KARDS-centri za odrasle)
Dalje usavršavanje sistema finansiranja stručnog obrazovanja i osposobljavanja u Srbiji treba da bude komplementarno i zasnovano na strategiji daljeg razvoja stručnog obrazovanja. Modifikovani sistem finansiranja treba da bude vođen potrebama tržišta rada i da bude sposoban da odgovori na lokalne potrebe. To znači da sistem finansiranja treba da :
• podrži srednje škole da sarađuju sa tržištem rada;
• obezbedi upis svakom pojedincu i da svaki region ima jednak status u državnom budžetu.
U sadašnjoj situaciji, potrebno je uskladiti podzakonski akt(izraditi novi)-kojim se definiše iznos novca koji izdvajaju lokalne zajednice za materijalne troškove škola sa zakonom o lokalnoj samoupravi i uvesti obavezu kontrole datih i potrošenih sredstava. Zatim, potrebno je izraditi jasne kriterijume na osnovu kojih se formira budžet lokalne samouprave (postaviti ih u zakon o lokalnoj samoupravi) i ugraditi kontrolni mehanizam od strane Republike u poštovanju datih kriterijuma. Sa druge strane dati lokalnoj samoupravi pravo i obavezu kontrole potrošenih sredstava. U slučajevima kada lokalna zajednica nema dovoljno sredstava, obezbediti transfer novca sa republičkog budžeta na lokalni za date troškove u skladu sa novim podzakonskim aktom i novim kriterijumima. Definisanje nacionalnih, regionalnih i lokalnih kriterijuma na osnovu kojih će se strukturirati mreža srednjih škola predstavljaće jedan od bitnih elemenata u daljem usavršavanju sistema finansiranja obrazovanja i osposobljavanja.
Kod komercijalnih aktivnosti treba izgraditi jasne kriterijume raspodele sredstava unutar škole, nakon plaćanja svih poreskih zaduženja i time obezbediti dodatni prihod nastavnika koji je veći od dosadašnjeg , koji ne prelazi 30% od plate.
Autor teksta:
Šef odseka za stručno obrazovanje
Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije
Bojan Ristić |
