 Nedavno je u našem gradu, u organizaciji Pedagoškog društva Srbije, održano predavanje sa diskusijom na temu : "KONSTRUKTIVISTIČKI PRISTUP NASTAVI". Predavač je bila g-đa Msc Stephanie Richards, regionalni direktor OUP-a za jugoistočnu Evropu.
U svom izlaganju iznela je svoje lično pedagoško iskustvo kada je u pitanju Modularna teorija inteligencije ili višestruka kako je popularno nazivaju. Tvorac ove teorije Howard Gardner, profesor pedagogije na univerzitetu Harvard pokrenuo je projekat koji je proširio dotadašnju definiciju inteligencije sa ciljem da se otkrije priroda inteligencije i razmotre alternativni načini razmišljanja o njoj.
Njegov model govori nam da postoji sedam različitih vrsta inteligencije koje su samo u neznatnoj povezanosti logičko-matematička, spacijalna (prostorna), muzičko-ritmička, telesno-kinestetička, verbalno-lingvistička, interpersonalna i intrapersonalna.
Stefani je ovu teoriju prilagodila nastavi engleskog jezika u svakodnevnom pedagoškom radu sa učenicima i studentima, a duboko veruje da je moguće primenjivati u svim nastavnim predmetima. Nastava se može osmisliti tako da posluži svih sedam inteligencija svakog nastavnog časa. Stefani u skladu sa ovom teorijom postiže izvanredne rezultate u radu sa učenicima i studentima jer model višestruke inteligencije ne poznaje grupisanje prema sposobnostima. Možda je jednom bila istina da pojedinac može savladati ukupno postojeće znanje ili značajan deo tog znanja. Dok je to bio prihvatljiv cilj, imalo je smisla ponuditi jedinstven nastavni program. Danas niti jedan pojedinac ne može potpuno savladati čak niti jedan korpus znanja, a kamoli niz discplina i kompetencija. U školi koja poklanja pažnju višestrukim inteligencijama vrlo je malo onih koji imaju poteškoće u razvoju . Škola višestruke inteligencije polazi od toga da je svaki učenik darovit. Nastavnik u konstruktivističkom pristupu radi mnogo pre neposredne realizacije nastavnog časa, a posle časa pristupa samorefleksiji i analiziranju . Nastavnici igraju bitnu ulogu u vrsti inteligencije koju razvijaju kod učenika , jer pojedinac ima puno sposobnosti i talenta, ali njih treba otkriti i negovati . Kada nastavnik utiče na stav učenika o inteligenciji , onda utiče i na sposobnost učenika. Staro shvaćanje o nepromenjivoj inteligenciji više ne vredi. Ono je u veliko j meri kod učenika, ostavilo trag na njihovo samopoštovanje i čitav život. Novi pristup inteligenciji koji predviđa veliku ulogu nastavnika, pedagoga i roditelja odgovara sledećem shvatanju: Inteligencija se svodi na Vašu sposobnost spoznavanja vlastitih jakih i slabih strana, na iskorištvanje jakih strana, uz istovremenu nadoknadu slabih strana...
Primena modularne teorije inteligencije u nastavi:
(vrsta) inteligencije |
opis |
primena u učionici |
primena u životu |
logičko- matematička |
Sposobnost rešavanja matematičkih jednačina, ispoljava se u želji za klasifikovanjem, razvrstavanjem, predviđanjem, analiziranjem... |
Učenik koji voli problemsku nastavu, izazove, probleme, projekte... Najviše mu odgovaraju pitanja poput: "Kako bi to rešio?, Šta bi naučnik rekao o tom problemu?"
Prikazivanje gradiva statističkim analiziranjem, smišljanjem zagonetki, upoređivanjem i stavljanjem u kontrast gradiva, klasifikovanjem ideja.. |
Bavi se naučnim radom ili jednostavno pronalazi smisao u svome svetu...
Zanimanja koja uključuje: poučavanje, bankarstvo, kompjutersko programiranje, matematika, popravljanje kućnih apaprata...
Poznati ljudi sa ovom inteligencijom:
Platon , Bill Gates, Mihajlo Pupin. . |
spacijalna(prostorna) |
Obuhvata one koji imaju sposobnost da procene prostor oko sebe u odnosu na druge predmete ili ljude. Spacijalna je različita od vizuelne, ona je trodimenzionalna i relacijska; to nije sposobnost da se nešto vidi, već da se stvari vide u međusobnom odnosu. Sposobnost paralelnog parkiranja automobila.. |
Pristupiti sa aktivnostima koje će učeniku omogućiti da slika, aranžira, izrađuje lavirinte, dizajnira, grdai i crta. Pitanja: "Kako ti to zamišljaš ili predoči nam to dijagramom!"
Izrada umnih mapa!!!
|
Stručnjaci za hortikulturu, piloti, plesači, slikari, navigatori, organizaotri, radnici na teškim mašinama, filmski režiseri...
Izrada umnih mapa, preraspoređivanje stvari u prostoriji..
Poznati ljudi: Steven Spielberg, Konstantin Kostjukov , |
muzičko-ritmička |
Spososbnost prevođenja zvukova u prirodi ili stvorenih u glavi u muzičke obrasce... Ova inteligencija nema veze sa darom za pevanje... |
U učionici učenik je osetljiv na zvukove i ima sposobnost da na njih odgovori, privucite mu pažnju pitanjima "Kako to zvuči?", igrama pamćenja, izgovaranjem informacija u ritmu, izmišljanjem zvukova za predmet koji uči, pretvaranjem eseja, novela ili filma u mjuzikl, voli izlaganja gde se koristi muzika za naglašavanje. |
Pprofesionalna interesovanja, voditelji organizovanog klizanja na sportskim priredbama, vaspitači, profesori nižih razreda, pozorišni kompozitori, voditelji hora...
Poznati ljudi: Mozart, , Zubin Mehta, Leonardo de Vinci. |
telesno-kinestetička |
Obuhvata one koji imaju sposbnost da kontrolišu telesne pokrete i da barataju predmetima. |
Učenik uživa u igranju uloga, sportovima, izletima, pitanja: " Kako biste reagovali na to?, korišćenje tela u učenju, promena mesta sedenja, stvaranje simulacija, promena rasporeda stvari u prostorij, izrada ljudskih oblika, predstavljanje velikih trenutaka iz prošlosti; učenje svake teme uz telesni gest. |
Kompatibilna zanimanja: plesači, glumci, pantomimičari, farmeri, treneri pasa, majstori borilačkih veština....
Poznati ljudi: Meryl Streep, Martina Navratilova. |
verbalno-lingvistička |
Ispoljava se kao sposobnost dobre upotrebe jezika i oblikovanja vlastittih misli... |
Učenik preferira da u svojoj okolini ima zanimljivu grafiku, postere i slogane, osetljiv je na jezik i sarkazam, posebno na omalovažavanje. Omogućiti mu da čita, vodi dijalog, služi se tvrdnjama, poučava druge učenike i bude uključen u raspravu. Pitanja: "Koje je tvoje mišljenje?" Može se ispoljavati kroz iznošenje vlatitog iskustva, grupnom interakcijom, pisanjem ili držanjem govora, kreativnim pisanjem, izradom ukrštenica na određenu temu.... |
Profesionalna i životna ineresovanja: advokati, pisci, sudije, nastavnici, pesnici, komičari, urednici, prevodioci...
voli da govori, priča, da se svađa, priča viceve, rasparavlja se, tumači, promišlja....
Poznati ljudi : M arhin Luther- King, Sokrat, , Matija Bećkovć. |
interpersonalna |
Sposobonost da se slušaju drugi i da se utiče na njih, kao i da se pregovara, sposobnost satavaljanja timova... |
Učenik dobro radi sa različitim skupinama ljudi i dobro se oseća sa njima, u učionici grupni rad i kooperativno učenje su mu od posebnog značaja. Samostalan rad mu nije privlačan. Pristupite mu snažnim komunikacijskim aktivnostima i privucite njegovu pažnju rečima. "Šta smo danas naučili?" |
Kompatabilna zanimanja uključuju: nastavnike, osobe za rad sa strankama, psihoterapeute, političare, menadžere, socijalne radnike..
Poznati ljudi: Princeza Diana, Mahatma Gandi, Oprah Winfrey .
|
intrapersonalna |
Ssposobnost razmišljanja o razmišljanju, samovrednovanja, refleksije, planiranja, sanjarenja u budnom stanju... |
Učenik se ističe u poslovima u kojima se oslanja sam na sebe i u individualnom radu. Voli da upravlja svojim vlastitim radom. Previše aktivnosti od strane nastavnika stvara kod njega otpor.
Možete ga pridobiti pitanjima poput: " Šta bi učinio da si ti autor današnje lekcije?, Kako bi se osećao da...?" |
Životna ineresovanja se ispoljavaju u profesijama poput: ribara, mornara, umetnika, pustinjaka, filozofa, spiritualista.
Vole da uživaju u samoći, često se služe intuicijom..
Poznati ljudi: Sokrat , Antoan de Sent Egziperi, Ivo Andrić . |
Nastava se može osmisliti tako da posluži razvoju svih sedam inteligencija svakog časa, ali bi to zahtevalo puno posla. U školi mogu se dotaknuti tri ili četiri inteligencije na jednom nastavnom času, a svih sedam tokom nedelje. Npr. nastavnik organizuje sedam stanica ili centara za učenje. Svaka stanica nudi učenicima određeni način za učenje neke teme. Učenici se podele na sedam grupa, svakoj grupi se da određeno vreme na svakoj stanici, a zatim se rotiraju. Iskustva nastavnika govore da učenici u početku zavole jednu stanicu i rade samo na jedan način, zatim do polugodišta zavole tri ili četiri stanice, a do kraja godine obično im se svide sve stanice!
Vreme je da pedagozi, nastavnici i roditelji prestanu da postavljaju staro pitanje, "Koliko si pametan?", novo pitanje je: "Na koji si način pametan?", jer svi smo nadareni;
jedino neki još nisu otkrili svoj dar...
Tekst pripremila:
Maja Vračar, diplomirani pedagog
|
