| PREDGOVOR
Ova knjižica objašnjava principe za podsticanje dece na učenje. Pripremljena je za Seriju obrazovne prakse koju izdaje Međunarodna akademija obrazovanja, a distribuiraju je Međunarodni biro za obrazovanje i Akademija. U okviru svoje misije Akademija povremeno izdaje sinteze istraživanja vezanih za pitanja od međunarodnog značaja. Ovo je, u nizu izdanja o obrazovnoj praksi koja poboljšava učenje, deseta po redu publikacija. Ona otvara novu oblast, budući da se usredsređuje na ponašanje prilikom učenja, a ne na školsko učenje.
Autorka knjige započela je karijeru kao nastavnik, ali je odlučila da studira psihologiju kako bi bolje shvatila šta se događa u glavama njenih učenika. Ona je kao redovni profesor na Univerzitetu u Lajdenu, Holandija, objavila preko 120 članaka i tekstova o motivaciji i samoregulaciji. Ustanovila je kolaborativne programe inovacija sa upravama škola i nastavnicima u velikim stručnim školama. Zajedno sa Konsultantima nastavnika i školskih uprava (TSM), ona rukovodi promenama u stručnom obrazovanju koje su upravo u toku. Profesorka Monik Beker bila je predsednica Evropskog udruženja za istraživanje u učenju i obrazovanju. Zvaničnici međunarodne akademije obrazovanja znaju da je ova publikacija zasnovana na rezultatima istraživanja koja su obavljena najpre u razvijenim zemljama. Međutim, knjižica je usredsređena na aspekte učenja i ponašanja koji se mogu naći, u različitim stepenima, u većini kultura. Principi koji su predstavljeni u njoj mogu biti primenjivi i korisni u čitavom svetu, ali ih ipak treba ocenjivati u odnosu na lokalne uslove i u tom smislu prilagođavati. U bilo kojoj obrazovnoj sredini, državi ili kulturi, predlozi i uputstva za praktičan rad zahtevaju osetljivu i mudru primenu, kao i stalno ocenjivanje.
Herbert Dž. Valbert, urednik Serije obrazovne prakse, Univerzitet države Ilinoj, Čikago
SADRŽAJ KNJIGE
- Uvod
- Motivaciona uverenja
- Nepovoljna motivaciona uverenja ometaju učenje
- Povoljna motivaciona uverenja olakšavaju učenje
- Uverenja učenika o usmeravanju ka ciljevima
- Različita uverenja o naporu utiču na namere u učenju
- Postavljanje i ocena ciljeva
- Težnja ka ciljevima i moć volje
- Održavanje višestrukih ciljeva u skladu
- Zaključak
- Reference
- Prilog: Živeo hiljaditi čas
UVOD
Tokom poslednjih 40 godina istraživači su, proučavajući motivaciju učenika, mnogo saznali:
- o onome što podstiče učenike da uče, kao i o kvalitetu i količini napora koje ulažu;
- o opredeljenjima učenika;
- zašto su učenici uporni uprkos teškoćama;
- kako na učenike utiče rad nastavnika i ponašanje školskih drugova;
- kako se razvija motivacija;
- kako školska sredina utiče na motivaciju.
Najveći deo istraživanja motivacije bio je do sada usmeren ka dobro prilagođenim učenicima, koji postižu uspehe u školama. Međutim, uspešni učenici se po mnogo čemu razlikuju od svojih manje uspešnih drugova. Na primer, oni često imaju jasne ideje o tome šta žele ili ne žele da postignu u životu. Pored toga, oni shvataju razne vrste učenja kao pomoć u ostvarenju svojih želja i ciljeva i zadovoljenju potreba, pa pozitivno reaguju na rad nastavnika.
Ovde dajemo sintezu principa motivacije koji su proizašli iz istraživanja uticaja motivacione prakse na učenje u školi. Obuhvaćeni su: tradicionalni vidovi, kao što su motivacija radi uspeha, unutrašnja motivacija i usmerenost prema ciljevima, kao i uticaji rada nastavnika koji jača motivaciona uverenja, zatim strategije motivacije i moć volje. Koncentrisali smo se na ciljeve učenja i na efekte motivacije u težnji za postizanjem tih ciljeva, priznajući pri tom potrebu da rad nastavnika bude usmeren i na socijalno emocionalne ciljeve.
Najveći deo istraživanja koja podržavaju principe iznete u ovoj knjižici proističe iz studije o povezanosti motivacije (kao karakteristike učenika) i rezultata učenja. Drugi principi proizilaze iz teorija koje objašnjavaju razvoj ličnosti dece i adolescenata, tokom godina. Ostali principi zasnovani su na istraživanjima koja pokazuju kako su mogućnosti za učenje i lični razvoj koje škola i nastavnici pružaju (nastavne procedure, ponašanje nastavnika i atmosfera u učionici) u saglasnosti ili sukobu sa potrebama i ciljevima učenika. Prioritet je dat onim principima koje nastavnici mogu da primene u svojim učionicama. Cilj ovog kratkog uvoda je da ukaže nastavnicima na činjenicu da se psihološke potrebe mladih stalno menjaju. Ne menjaju se samo zbog razvoja njihovog opšteg i stručnog znanja u nekoj oblasti ili predmetu nego i zbog svojstva ličnosti koja se razvija, u odnosu na tu oblast ili predmet.
U ovoj knjižici, čitalac će upoznati dvoje mladih, Stefana i Saru, jedanaestogodišnjake koji idu u škole u različitim delovima sveta. Stefan je sin automehaničara. Pohađa školu u seoskoj oblasti na jugu Evrope. Sandra je ćerka takođe radnika - putara. Ide u školu u velikom gradu u Južnoj Americi. Namera mi je da opišem misli, osećanja i dela ovo dvoje dece kako bih dala ilustraciju ideja opisanih u odeljku istraživanja. Nadam se da će nastavnici shvatiti kako se razvijaju vrednosti, interesi i ciljevi dvoje mladih, i kako su slični onome što zaista vide u svojim učionicama.
Osam principa o kojima se govori u ovoj knjižici treba shvatiti kao delove mozaika koji se slažu, da bi zajedno dali koherentnu, sveobuhvatnu sliku stvaranja moćne sredine za razvoj motivacione strategije. Ukoliko želite da saznate nešto više o tih osam principa ili o nekom određenom, možete da pogledate literaturu o motivaciji. Date su reference za svaki princip.
Pogledajte ostala izdanja iz edicije Mala pedagoška biblioteka
Pogledajte ostala izdanja Pedagoškog društva Srbije
Detaljne informacije o izdanjima Pedagoškog društva Srbije možete dobiti na
telefon 011/2687-749, ili mail pds_bgd@EUnet.rs |
