Čl. 46. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu ZOSOV) ("Sl.glasnik RS", br. 62/03 .... 62/04):
U ustanovi je zabranjeno fizičko nasilje i vređanje ličnosti dece, učenika i zaposlenih.
I pored navedene zabrane, koja se odnosi kako na zaposlene tako i na učenike, kao i obaveze učenika sadržane u odredbama čl. 96. ZOSOV-a da ... poštuje ličnost drugih učenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u školi, povrede tih obaveza, tj. ponašanje učenika koje bi se moglo okarakteristati kao fizičko ili bilo koje drugo nasilje, ako se ne radi o izazivanju ili učestvovanju u tuči, ne može se tretirati kao teža povreda obaveze učenika, te ni sankcionisati kao takvo. To iz razloga što je odredbama čl. 96. ZOSOV-a propisano da učenik može da odgovara samo za povredu obaveze koja je u vreme izvršenja bila propisana posebnim zakonom ili opštim aktom, odnosno činjenice da su teže povrede obaveze učenika propisane posebnim zakonima i da među njima nema takvih povreda. Stoga ustanovi ostaje samo mogućnost da povrede obaveze učenika u smislu nepoštovanja ličnosti učenika, nastavnika i ostalih zaposlenih mogu da propišu opštim aktom škole, ali samo kao lakše povrede.
Navedeno je osnovni razlog što će se više vremena posvetiti pitanju odgovornosti zaposlenih, kao i pitanju obaveze ustanove odnosno direktora kao odgovornog za zakonitost rada ustanove i nadležnog za preduzimanje mera u slučaju nedoličnog ponašnja zaposlenih (čl. 61. ZOSOV-a)
Kao prvo, ustanova je dužna da obezbedi ostav a r i vanje prava deteta i učenika, naročito na... uvažavanje ličnosti... zaštitu od diskriminacije i nasilja (čl.95 ZOSOV). Istim članom je propisano da, učenik, njegov roditelj ili staratelj može da podnese prijavu direktoru škole u slučaju neprimerenog ponašanja zaposlenih prema učeniku, u roku od 15 dana od dana nastupanja slučaja (bilo bitno zbog zastarelosti). Direktor je dužan da prijavu razmotri i uz konsultaciju sa učenikom, njegovim roditeljem odnosno starateljem odluči o njoj, u roku od 15 dana od dana prijema prijave. U stavu 4. navedenog člana sadržana je obaveza zaposlenog u ustanovi da prijavi direktoru, odnosno organu upravljanja kršenje prava deteta /učenika.
Dakle, podnošenje prijave je pravo učenika, roditelja odnosno staratelja, a kada je reč o zaposlenima onda je u pitanju obaveza, u vezi sa čim valja naglasiti da povreda radne obaveze može biti izvršena i nečinjenjem - neizvršavanjem dužne radnje.
Odredbama čl. 131. ZOSOV-a propisane su teže povrede radnih obaveza zaposlenih... ugrožavanje ili povređivanja fizičkog ili psihičkog integriteta deteta/učenika (fizičko kažnjavanje, moralno, seksualno ili na drugi način učinjeno zlostavljanje... vređanje dece, učenika i zaposlenih koje se ponavlja ili utiče na proces obrazovanja) dok je odredbama čl. 129. ZOSOV-a propisano da direktor pokreće, vodi, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog, a čl. 128. da se nastavnik, stručni saradnik, vaspitač udaljava sa rada zbog učinjene teže povrede radne obaveze - do okončanja disciplinskog postupka kao i da, ako direktor ne udalji nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, odluku o udaljenju donosi školski odbor u vezi sa čim valja istaći pravo organa upravljanja da razreši direktora dužnosti pre isteka mandata (čl.62)... ako direktor ne preduzima odgovarajuće mere prema nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku koji.... fizički kažnjava ili vređa ličnost deteta, odnosno učenika, kao i to da je odredbom čl. 145. kaznenih odredbi propisana novčana kazna za ustanovu a i direktora ako ne udalji sa rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika zbog učinjene teže povrede radne obaveze.
Disciplinska odgovornost je autonomna odgovornost. Nju ne isključuju druge vrste odgovornosti (krivična, prekršajna...) ako je učinilac povrede radne obaveze istovremeno podložan i toj drugoj vrsti odgovornosti.
Kako je odredbama čl. 131. ZOSOV-a propisano da se za teže povrede radne obaveze izriče mera prestanka radnog odnosa ako je povreda učinjena umišljajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvrđene olakšavajuće okolnosti za zaposlenog, dok se u ostalim slučajevima može izreći novčana kazna u visini od 20-35% od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta, u trajanju od 3-6 meseci - bitno je u disciplinskom postupku utvrditi stepen umišljaja i svesnog nehata kao i postajanje /nepostojanje olakšavajućih okolnosti.
Nakon stupanja na snagu Zakona o državnim službenicima, disciplinski postupak je moguće voditi u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.
Osnov navedenog sadržan je u sledećem:
- Po odredbama ZUP-a (čl.1.) dužni su da postupaju, pored državnih organa i preduzeća i dr. organizacije kad u vršenju javnih ovlašćenja koja su im poverena zakonom rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog ili pravnog lica ili druge stranke.
Istim Zakonom regulisano je da postupak pokreće nadležni organ povodom zahteva stranke ili po službnoj dužnosti (čl.113.), kada to određuje zakon ili dr. propis i kad utvrdi ili sazna da, s obzirom na postojeće činjenično stanje, treba pokrenuti postupak radi zaštite javnog interesa. (čl.114.stav 1.).
Kada je reč o disciplinskom postupku, treba napomenuti da, ukoliko se utvrdi da nije izvršena povreda radne obaveze, odnosno da nema osnova za vođenje disciplinskog postupka, isti se može obustaviti.
Dalje, na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti (pa i rešenje o izrečenoj disciplinskoj meri), zaposleni ima pravo na prigovor organu upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke, odnosno rešenja; Organ upravljanja dužan je da odluči po prigovoru u roku od 15 dana; Ako nadležni organ ne odluči po prigovoru u utvrđenom roku ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana.(čl.133. ZOSOV-a).
Sonja Vukanić,
profesor pedagogije |
