|
ANTISTIGMA POKRET I ULOGA PEDAGOGA U BORBI PROTIV DISKRIMINACIJE MLADIH SA MENTALNIM POREMEĆAJIMA
Miroslav Pavlović - Institut za mentalno zdravlje
ANTISTIGMA PROGRAM ZA SREDNJE ŠKOLE
Pedagoško društvo Srbije
Milica Pejović-Milovančević
Miroslav Pavlović
Ciljevi
. Edukacija nastavnika i stručnih saradnika da prihvate i pruže aktivnu pomoć i podršku mladim ljudima (učenicima) sa problemima mentalnog zdravlja. Podizanje nivoa znanja o mentalno m zdravlju. Podizanje profesionalne kompetencije za rad sa učenicima sa problemima mentalnog zdravlja, kao i preventivni rad. Postizanje pozitivne promene stavova učenika prema vršnjacima sa problemima mentalnog zdravlja u smislu prihvatanja i pružanja aktivne pomoći i podrške. Podizanje nivoa informisanosti i edukacija. Usvajanje osnovnih pojmova. Ispitivanje ličnih stavova i emocija. Doživljavanje i obrada osnovnih emocija vezanih za probleme stigme
Način realizacije programa
. I faza - predavanje i rad u malim grupama sa nastavnicima i stručnim saradnicima. Svi imamo mentalno zdravlje. Problemi mentalnog zdravlja su česti. Problemi mentalnog zdravlja su različiti od problema učenja. Mladi se oporavljaju od problema mentalnog zdravlja. Diskriminacija koju doživljavaju je bolna i ugrož. Etiketiranje i stereotipi
. Ispitivanje pritisaka na mlade ljude sa problemima mentalnog zdravlja
. Upoznavanje sa načinima na koje mladi ljudi reaguju na stres
Evaluacija
. Primenjen upitnik Mišljenje o duševnim bolestima pre i 6 meseci posle programa
Rezultati:
. Smanjena socijalna diskriminacija i sklonost ka socijalnom restirktivizmu
. Povećana socijalna briga prema problemima mentalnog zdravlja
"Činjenica je da se ljudi sa mentalnim bolestima razlikuju od drugih ljudi, ali te razlike treba prihvatiti i ne truditi se da ih ističemo, upirući prst u njih, zagledajući ih... to je najmanje što možemo učiniti da bi se oni osećali manje odbačenim i različitim."
Vladimir, 15 godina, na kraju programa
MENTALNI POREMEĆAJI U POPULACIJI UČENIKA OSNOVNIH I SREDNJIH ŠKOLA
. Specifične teškoće učenja
. Granične intelektualne sposobnosti
. Hiperkinetski sindrom
. Poremećaji ponašanja
. Tik poremećaji
. Teškoće prilagođavanja
. Psihoze
. Poremećaji raspoloženja
. Opsesivno-kompulzivni poremećaj
. Zloupotreba psihoaktivnih supstanci
. Zlostavljanje i zanemarivanje
Specifične teškoće učenja
. Učestalost :
. 3 - 6%
. Pojavni oblici
. Dispraksija
. Disleksija
. Disortografija
. Diskalkulija
. Disgrafija
Hiperkinetski poremećaj sa ili bez poremećaja pažnje
. U čestalost :
. 3-6%, odnos dečaci-devojčice 3-4:1
. T ri glavna tipa:
. P redominantno impulsivno-hiperaktivni
. P redominantno nepažljivi
. Mešoviti
Poremećaji ponašanja
. Učestalost:
. 4-6%, odnos dečaci-devojčice 3:1
. Oblici poremećaja ponašanja
. P oremećaj u vidu protivljenja i prkosa
. P oremećaj ponašanja ograničen na porodičnu sredinu
. N esocijalizovani poremeć a j ponašanja
. Socijalizovani poremećaj ponašanja
Drugi poremećaji ponašanja
Tik poremećaji
. Učestalost:
. 5%, odnos dečaci-devojčice 2:1
. Oblici tikova:
. Motorni
. Glasovni
. Udruženi
Poremećaji (teškoće) prilagođavanja
. Učestalost:
. 3-5%, odnos dečaci-devojčice 1:2
. Pojavni oblici:
. depresivni
. anksiozn i
. mešavi ti
. poremećaj ponašanja
. mešavin a poremećaja ponašanja i emocija
. nespecifikovan
Adolescentna kriza
. Učestalost:
. 3 do 5%
. Pojavni oblici:
. Mladići: krađe, bekstva od kuće, zloupotreba PAS
. Devojke: anksioznost ili depresivnost
Psihoze razvojnog doba
. Učestalost
. 2%
. Pojavni oblici:
. Depresivnost
. Depresivni poremećaj
. Manija
Opsesivno-kompulzivni poremećaj
. Učestalost:
. 1,3-5%
. Pojavni oblici:
. Opsesije: strahovi, potreba za simetrijom, izražena religioznost
. Prisilne radnje: pranje ruku, ponavljanja, proveravanja, dodirivanja
Zloupotreba psihoaktivnih supstanci (pas)
. 50% do 80% je imalo nekih iskustava
. Zloupotreba je obrazac upotrebe psihoaktivne supstance koji izaziva oštećenje zdravlja
. Osnovni pojmovi:
. Fizička zavisnost
. Psihička zavisnost
. Tolerancija
. Apsitinencijalna sindrom
Zlostavljanje i zanemarivanje dece
. Nema preciznih podataka o učestalosti
. Zlostavljanje:
. Fizičko
. Emocionalno
. Seksualno
. Zanemarivanje:
. Fizičko zanemarivanje
. Edukativno zanemarivanje
. Zdravstveno zanemarivanje
. Neadekvatan nadzor i napuštanje deteta
. Emocionalno zanemarivanje
PODACI SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE
. Jedna od pet osoba tokom svog života ima iskustvo sa mentalnim poremećajem, sopstveno ili bliskog člana porodice
. Jedna petina mladih do 18 godine ima neki od oblika razvojnih, emocionalnih ili ponašajnih problema
. Kod 3-12% mladih postoji mentalni poremećaj
STIGMA - STIZEIN
(tatu ili oznaka)
. Prepoznatljiv znak koji je nastajao spaljivanjem ili zarezivanjem dela kože manje vrednovanog člana društva sa ciljem upadljivog razlikovanja od ostalih pripadnika
. Označava znak stida, nesaglasnosti, gadljivosti ili odbacivanja od strane drugih
Gofman (1963)
Stigma: Notes on the Management of Spoiled Identity
. Stigma je duboko diskreditujući atribut
. Stigmatizirana osoba je manje vrednovana ili "zatrovana" stigmatizirajućim procesom
. Abnormalnosti na telu - fizički deformiteti
. Rodovski identitet - nacionalnost, pol, ili religija
. S pecifični individualni karakter - mentalni poremećaji ili nezaposlenost
Stavovi prema osobama sa mentalnim poremećajima
. Opasni i nasilni (88%)
. Imaju nizak IQ i razvojno hendikepriani (40%)
. Ne mogu da funkcionišu, zadrže posao ili na bilo koji način doprinesu drugima (32%)
. Nedostaje im volje tj. slabi i lenji (24%)
. Nepredvidivi (20%)
. Sami krivi za svoje stanje (20%)
Načini prevazilaženja problema stigme
. Reformisanje ustanova
. Anti-diskriminacioni i ne-diskriminatorni zakoni i politika
. Edukacija stručnjaka
. Upotreba medijskih kampanji uz praćenje i trening novinara
. Programi za unapređenje znanja i veština u oblasti mentalnog zdravlje
. Kombinovani pristupi
. 1996. godine Svetska psihijatrijska asocijacija je započela internacionalni program za borbu protiv stigme i diskriminacije usled shizofrenije
. 2003. godine osnovana je Nacionalna komisija za mentalno zdravlje pri Minstarsvu zdravlja Republike Srbije
. J edan od osnovnih zadataka je rad na problemima diskriminacije ljudi sa mentalnim poremećajima |
