zaskriptove
Pedagoško društvo Srbije
 
početna početna strana
početna

početna strana


ARHIVA VESTI I DOGAĐAJA OD 2002. DO 2013. GODINE
ARHIVA 2013. GODINA
ARHIVA 2012. GODINA
ARHIVA 2011. GODINA
ARHIVA 2010. GODINA
ARHIVA 2009. GODINA
ARHIVA 2008. GODINA
ARHIVA 2007. GODINA
ARHIVA 2006. GODINA
ARHIVA 2002. -2005. GODINA
POVRATAK NA NOVI SAJT
  Arhiva sajta Pedagoškog društva Srbije - 2002. - 2015. godina

 

 

 

 

 

 

:: Emocionalna inteligencija ::

Emocionalna inteligencija poslednjih je godina često spominjan pojam, kojem naučnici pridaju puno značaja. Ako je cilj vaspitanja stvoriti srećnu, zadovoljnu i dobro prilagođenu osobu, visok procenat emocionalne inteligencije važniji je no što mislimo.

Želimo li ukratko objasniti pojam emocionalne inteligencije, tada bi to bio skup emocionalnih i društvenih veština koje čoveku pomažu da bolje funkcioniše i lakše se nosi sa svakodnevnicom. Dakle, emocionalna inteligencija je nešto š to se rečima tako lako opisuje, ali to je i nešto što je istovremeno prava životna mudrost . .

Razvoju svakog deteta emocionalna inteligencija barem je jednako važna kao i procenat inteligencije, iako se u našem društvu ovoj drugoj pridaje puno više značaja nego prvoj inteligenciji .

Procenat emocionalne inteligencije označavamo - EQ.

Primera rad , istraživanja su pokazala da članovi Mense ( kluba najinteligentnijih) ne pokazuju veći ukupni uspeh u životu od prosečno inteligentnih. Velika inteligencija, očito, nije preduslov da bismo zadržali partnera, ostvarili uspešne veze s drugim ljudima, bili vedri i optimistični. No, visoka emocionalna inteligencija, ili EQ, pomoći će nam upravo u veštinama ophođenja s drugim ljudima, u tome da lakše savladavamo stres, manje tragično sagledavamo probleme i slično.

Emocionalna inteligencija nešto je što delomično dobivamo genima, ali i učimo. Što ranije počnemo savladavati brojne emocionalne i društvene veštine, to će nam zbog visoke emocionalne inteligencije život biti lakši i ugodniji.

Činj enica jest da se ljudi međusobno razlikuju po karakteru, tako da se neki srećnici među nama rađaju prirodno sa velikim optimizmom i s a visokom emocionalnom inteligencijom, no istina je da većina nas ipak nema takve genetske predispozicije. Odlična vest je da postoje vrlo jednostavni i razrađeni trikovi, veštine, navike i igre kojima mož emo poboljšati emocionalnu inteligenciju. Kako je emocionalna inteligencija ipak manje genetski uslovljena, to nam omogućuje da popravimo propuste prirode i sami utičemo na razvoj svojih i dečijih sposobnosti.

Emocionalnu inteligenciju najlakše ćemo poboljšati deci tokom vaspitanja i razvoja, iako nema prepreka da i odrasli rade na unapređenj u svoje emocionalne inteligencije. Još jedna dobra vest je da roditelji koji razvijaju detetovu emocionalnu inteligenciju istovremeno rade i na poboljšanju svoje .

Emocije su nešto što je u prošlosti predstavljalo prirodnu zaštitu i instinktivne ljudske reakcije: strah nam pomaže da izbegnemo opasnost , da se ne povredimo, uz pomoć ljutnje lakše savladavamo prepreke (adrenalin nas tera napred) itd. U slučaju naših primitivnih predaka sve je bilo jednostavno - emocije su se aktivirale u pravim trenucima. No, danas, najviš e zbog stresnih uslova života, ljutnja se aktivira u saobraćajnim guž vama, gledanjem televizije aktiviraju se sve vrste emocija, pa čak i za vreme igra nja video igrica. Priroda nije predvidela ovakav način života i naše nas emocije često zbunjuju, pa i ometaju. Emocije su biohemijske reakcije u mozgu, te se aktiviraju na podražaj. Dakle, u prošlosti su podražaji opravdavali aktiviranje emocija, dok danas to više nije uvek tako.

Srećom, kako su emocije biohemijske reakcije, tako postoje vrlo jednostavni načini da promenimo svoj mozak i mozak svoga deteta, odnosno da se 'istreniramo', naučimo drugačije reagovati i time unapredimo emocionalnu inteligenciju. Za sada ćemo reć i da se osmeh, optimizam, dobro raspoloženje, ograničavanje ljutnje i druge veštine vežbaju igrama, trikovima, veštinama i navikama.

TEST - EQ
(Ovaj je jednostavan test koji služi boljem upoznavanju sebe i svojih emocija. Cilj ovog testa nije da pruži tačnu definiciju i vrednost Vaše emocionalne inteligencije)

Z a razliku od IQ testa u ovom E-IQ testu nema bodovanja. Velika većina čovečanstva pala bi na njemu, dakle na tebi je tek da uporediš koliko si tačnih odgovora zaokružio/la, a zatim da promisliš o mogućnostima uvođenja nekih promena kada su u pitanju tvoje reakcije na određenje spoljašnje činioce.

Na pitanje -IQ testa odgovorite sa T ( tačno) ili N ( netačno ):

1. Ako me verbalno napadnu obavezno se razljutim.
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih.
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah.
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem.
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju.
6. Zbog nekih stavri se redovno brinem.
7. Ponekad i u nekim situacijama osećam stid.
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zboge pojedinih situacija ili osoba.
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid.
10. Ponekad se osećam poniženo.
11. Zbog nekih situacija redovno osećam teskobu.
12. Zbog specifičnih pitanja neprestano mi se vraćaju osećaji tuge.
13. Ljubomora je ponekad deo moga života.
14. Redovno padam u depresiju.
15. Stres me nikad ne napušta.
16. Sasvim slobodno zagrlim druge osobe oba pola.
17. Redovno sebi dopuštam trenutke plača.
18. Uz određenog partnera mogu izraziti sve što sledi: emocionalnu ljubav, fizičku ljubav i reči ljubavi.
19. Kada se dobro isplačem osećam se odlično.
20. Bez ustezanja i vrlo iskreno mogu reći " Volim te" muškarcu, ženi ili detetu.

Najvažnije što ti ovaj test može ponuditi jeste misao :" Ja mogu promeniti svoju emocionalnu reakciju ". A ti to možeš! Možda će ti za to trebati prilično vremena i energije, ali prvi korak se ogleda u tome da shvatiš da ti to MOŽEŠ. Drugi bi bio prihvatiti ideju da ti to ŽELIŠ promeniti.
Ova ŽELjA ćete odvesti do cilja kojim trebaš ići. Tvoj proces rasta možda sadrži hiljadu koraka, pa je zato strpljenje i upornost nešto bez čega proces ne može da se odvija...
Uporediti tvoje i poželjne odgovore pa zaključi sam ili uz pomoć dobrog prijatelja koliko si emocionalno zreo i trebaš li preduzeti kakve promene u načinu razmišljanja i doživljavanja sebe i drugih.

Poželjni odgovori:
1. N, 2. T, 3. T, 4. T, 5. T, 6. N, 7. N, 8. N, 9. N, 10. N, 11. N, 12. N, 13. N, 14. N, 15. N, 16. T, 17. T, 18. T, 19. T, 20. T

Tekst pripremila:
Maja Vračar, diplomirani pedagog

 
 

Arhiva sajta Pedagoškog društva Srbije - 2002. - 2015. godina

Pedagoško društvo Srbije © na Internetu od 2002. sajt osnovala Sonja Žarković / webmaster: e@leksa

 
.
 
REKLAME