27.09.2005. u prostorijama Društva održana je prezentacija diplomskog rada: "Korelacija uspeha učenika na kvalifikacionom ispitu za upis u srednju školu i uspeha postignutog u osnovnoj školi". Autor rada je Dijana Stojanović

Korelacija uspeha učenika na kvalifikacionom ispitu za upis u srednju školu i uspeha postignutog u osnovnoj školi

Od školske 2001/2002 godine, kvalifikacioni ispit, organizuju i sprovode, u matičnim osnovnim školama, komisije za sprovođenje kvalifikacionog ispita koje formira Ministarstvo prosvete i sporta. Kvalifikacioni ispit obavezni su da polažu svi učenici koji konkurišu za upis u gimnaziju ili četvorogodišnju srednju stručnu školu. Nakon obavljenog kvalifikacionog ispita sačinjena je jedinstvena rang lista za teritoriju Srbije, po kojoj su učenici raspoređivani u srednje škole. Redosled kandidata utvrđen je prema ukupnom broju bodova dobijenom na osnovu:
•  opšteg uspeha u VI , VII , i VIII razredu osnovne škole i
•  rezultata na kvalifikacionom ispitu.

Na osnovu opšteg uspeha kandidat može da ostvari najviše 60 bodova, a na kvalifikacionom ispitu najviše 20 bodova po predmetu, tj. ukupno 40 bodova. Za upis u gimnaziju i četvorogodišnje obrazovne profile u stručnim školama potrebno je najmanje sumarno 10 bodova iz matematike i srpskog jezika (ovaj poslednji podatak je važio za školsku 2002/03. godinu).

Kvalifikacionom ispitu se pridaje velika važnost u pedagoško-psihološkom smislu, od strane nastavnika, učenika i njihovih roditelja, ali i sredstava javnog informisanja. Zbog toga je uvek prisutno pitanje: Da li su kvalifikacioni ispiti ispunili očekivanja i odgovorili ciljevima zbog kojih su uvedeni?

Jedan od zadataka ovog rada je da donekle pruži odgovor na ovo pitanje.

U ovom radu najviše smo se bavili sledećim pitanjima:

•  Da li su opšti uspeh postignut u osnovnoj školi i rezultati postignuti na kvalifikacionom ispitu dovoljni pokazatelji za selekciju učenika?
•  Da li je u cilju ekonomičnosti dovoljno primenjivati samo jedan od navedena dva instrumenta selekcije?
•  Da li je opšti uspeh, izražen preko srednje ocene stvarni pokazatelj sposobnosti, znanja, i umenja učenika?

Pored toga što izbor kandidata za srednje škole mora da uvažava interes svakog pojedinca, moraju biti uvaženi i društveni interesi. Savremeno društvo koje planira kadrove nema ni mogućnosti ni interesa da svakom učeniku obezbedi upis u željenu školu, u tom smislu, skoro u svakom društvu se vrši određena selekcija. Razvoj društva, donekle i zavisi od toga u kom su stepenu usaglašeni mogućnosti, sposobnosti i interesi svakog pojedinca sa interesima društva.

Istaživanje kojim smo se bavili u ovom radu, sprovedeno je 2003.god. na uzorku od 320 učenika iz tri osnovne škole na teritoriji Beograda - OŠ "Drinka Pavlović", OŠ "Janko Veselinović" i OŠ "Vojvoda Mišić"

Na nivou uzorka ostvarena je velika prolaznost na kvalifikacionom ispitu, 88,15% učenika je položilo ispit. Veća prolaznost ostvarena je na testu iz matematike (položilo 75,62% učenika) u odnosu na srpski jezik (položilo 69,69% učenika). Na testu iz matematike učenici su prosečno osvojili 12,69 poena dok su iz srpskog jezika prosečno osvojili 11,36 poena.

Pokazatelj boljeg uspeha u rešavanju testa iz matematike je i činjenica da je maksimalan br. poena osvojilo 13,75% učenika dok je iz srpskog jezika takvih bilo samo 5%. Ovde smo naišli na izvesno neslaganje, jer je prosečna ocena iz srpskog jezika (3,93) veća u odnosu na prosečnu ocenu iz matematike(3,58). Na kraju VIII razreda iz srpskog jezika 40,31% učenika ocenjeno je odličnom ocenom, dok je iz matematike 26,68% učenika imalo odličnu ocenu. Ovako dobijeni rezultati mogu biti posledica neujednačenog kriterijuma ocenjivanja u osnovnim školama.

Trend da učenici pokazuju bolji uspeh na testu iz matematike u odnosu na školski uspeh iz tog predmeta i obrnuto kod srpskog jezika - bolji školski uspeh na kraju VIII razreda zadržan je kod svih kategorija učenika (odlični, vrlo dobri, dobri, dovoljni).

Uspeh u osnovnoj školi proporcionalan je uspehu na kvalifikacionom ispitu, (postoji visoka povezanost), što nas navodi na zaključak da se oba ova kriterijuma selekcije mogu primenjivati nezvisno jedan od drugog.

Svi učenici iz kategorije odličnih položili su kvalifikacioni ispit, iz kategorije vrlo dobrih 96,23% učenika je položilo ispit, iz kategorije dobrih 59,42% učenika je položilo ispit, iz kategorije dovoljnih ispit je položilo 14,29% učenika. Sa opadanjem opšteg uspeha, opada i prolaznost na kvalifikacionom isopitu. Najveći broj učenika ostao je u okviru svoje kategorije na kvalifikacionom ispitu, odlični su bili bolji od vrlo dobrih, vrlo dobri bolji od dobrih a dobri bolji od dovoljnih.

Na kraju VIII razreda devojčice su postigle bolji uspeh u odnosu na dečake u svim kategorijama uspešnosti. U odnosu na dečake, devojčice su imale veći broj odličnih ocena i iz srpskog jezika i iz matematike. Devojčice su pokazale bolji uspeh i kada je u pitanju prolaznost na kvalifikacionom ispitu. Ispit je položilo 90,42% devojčica i 85,62% dečaka. Devojčice su imale bolju prolaznost i na oba testa pojedinačno. Test iz srpskog jezika položilo je 69,46% devojčica i 60,13% dečaka, a test iz matematike 66,47% devojčica i 66,01% dečaka. Maksimalan br. poena na testu bio je 40 (po 20 poena na oba testa pojedinačno).

I ovde su devojčice bile uspešnije, kako po predmetima pojedinačno tako i na oba testa zbirno. Na testu iz srpskog jezika maksimalan br. poena ostvarilo je 8,98% devojčica i 1,31% dečaka. Na testu iz matematike maksimalan br. poena ostvarilo je 14,97% devojčica i 11,76% dečaka. Na oba testa zbirno, maksimalan broj poena postiglo je 4,79% devojčica i 1,31%dečaka. Devojčice su bile uspešnije po svim parametrima ispitivanja.

Na osnovu izvedenih analiza dijagnostička vrednost kvalifikacionog ispita je zadovoljavajuća. Unapređenje kvalifikacionog ispita treba sprovoditi na nivou njegove prognostičke vrednosti - kriterijumi selekcije osim znanja stečenog u osnovnoj školi treba da se odnose i na sposobnosti učenika za učenje (verbalno razumevanje, pamćenje, mentalna kondicija, opšti nivo inteligencije, itd). Testovi bi trbalo da sadrže one nastavne sadržaje koji obezbeđuju transfer znanja: opšta načela, zakonitosti, opšte principe. Takođe je neophodno usaglašavanje kriterijuma ocenjivanja u osnovnoj školi kriterijumskim testovima znanja.