Sekcija pedagoga Braničevskog i Podunavsakog okruga
22.02.2013.

Pedagozi Braničevskog i Podunavskog okruga  tokom ove godine aktivno rade na stručnom usavršavanju i razmeni iskustava, sa cilјem da svoj rad u školama učine što kvalitetnijim i savremenim.  Stručni sastanci se održavaju jednom mesečno, prema utvrđenom programu koji je donet na početku godine.

Sastanak koji je  održan u petak, 22. februara u Požarevačkoj gimnaziji u Požarevcu,  bio je posebno interesantan i inspirativan. Tema sastanka bila je  - Inkluzivno obrazovanje, a gošće i izlagači na ovom sastanku – tribini, bile su članice Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju – Milena Jerotijević, psiholog i član Saveta Mreže, Sonja Miladinović, pedagog i prosvetni savetnik u Školskoj upravi Novi Sad, članica Koordinacionog tela Mreže i Radmila Gošović, profesorka filozofije i članica Mreže podrške IO.

Sastanak su organizovale Živkica Đođević, pedagog u Požarevačkoj gimnaziji i Milena Vasić, pedagog i član Mreže podrške IO.

Sastanak je otvorila direktorka Požarevačke gimnazije, Danijela Žukovski koja je  u ulozi škole domaćina pozdravila prisutne i istakla značaj stalnog usavršavanja kako bi škola zaista predstavlјala dobro mesto za kvalitetno obrazovanje sve dece.

Na samom početku izlaganja Milena Jerotijević je nadahnuto govorila o društvenoj inkluziji tj.  uklјučenosti kao o osnovnoj potrebi svakog lјudskog bića, podsećajući da je njena suprotnotst – isklјučenost - najveća kazna u društvu. Posebno se osvrnula na saznanja o značaju inkluzivnog obrazovanja do kojih se došlo u poslednjem desetogodišnjem periodu  kroz rad entuzijasta u školama i nevladinom sektoru. Ta saznanja  su dovodila u pitanje postojeće predrasude i unosila su novi pristup pojmu kvalitetnog obrazovanja za svu decu.

Naglasila je da je inkluzija odogovornost svih članova društva,  a ne samo roditelјa dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Posebno je istakla da  inkluzivno obrazovanje u školama predstavlјa odgovornost svih zaposlenih, a ne samo pojedinaca. Govoreći o deci naglasila je da je svako dete sposobno da uči, i da prepreke u procesu učenja ne treba tražiti u sposobnostima deteta, već u sposobnostima nas - stručnjaka za obrazovanje da pronađemo adekvatne strategije obuke i prilagođavanja kako bi obrazovni proces nesmetano tekao.

Sonja Miladinović je, uz veoma inspirativnu prezentaciju, govorila o neophodnoj podršci koju treba pružiti učenicima u školi i predškolskoj ustanovi pri razvijanju ideje inkluzivnog obrazovanja. Naglasila je da  inkluzivno obrazovanje predstavlјa  strateško opredelјenje države i da je kao takvo ugrađeno u zakonska dokumenta. Posebno je  potencirala ulogu i značaj stručnih saradnika kao lidera i profesionalca u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja u konkretnim školskim sredinama, za konkretno dete, naglasivši da se uvek možemo zapitati: „Da li smo podrška ili prepreka inkluzivnom obrazovanju“. Posebno je  govorila o vrstama i nivoima podrške deci sa smetnjama u obrazovanju i invaliditetom naglasivši da ona treba bude postavlјena u vidu piramide u čijoj su osnovi prilagođavanja na nivou škole,  zatim odelјenja a u vrhu su  prilagođavanja na nivou pojedinca. Ovako struktuiran sistem je  stabilan i predstavlјa dobre uslove za razvoj svakog deteta i učenika.

Radmila Gošović je uspostavila interaktivn kontakt sa učesnicima. Promišlјajući na temu karakteristike dobre škole saznali smo da učesnici skupasmatraju da je to škola koja neguje otvorenost za različitosti i inkluzivni pristup, kvalitetna škola za svu decu. U svom izlaganju posebno je naglasila dobiti za drugu decu od inkluzivnog obrazovanja, kao i značaj timskog rada u školi. Govorila je i o promenama koje je inkluzivno obrazovanje unelo u obrazovni sistem naglasivši da se one  mogu izjednačiti sa reformskim promenama.

  U diskusiji koja je usledila posle izlaganja, učesnici su imali priliku da postavlјaju konkretna pitanja iz inkluzivne prakse svojih ustanova. Bilo je i potrebe da se razjasni ko je najkompetentniji za rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u školi, a otvorena su i pitanja uloge specijalnih odelјenja pri redovnim školama. Učesnici su imali potrebu i da daju svoje komentare, u kojima je naglašen značaj čitavog društva i mogućnost da i lokalne zajednice dobiju ovakve informacije i više se uklјuče u proces inkluzije.

Sastanak  je bio otvoren i za kolege drugih profesija, tako da je u radu učestvovalo oko 70 zainteresovanih pedagoga,  nastavnika, učitelјe, direktora škola, psihologe i defektologa. Posebnu vrednost skupu dalo je učešće članove Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju pri Školskoj upravi Požarevac jer je omogućilo neposredno upoznavanje i poziv za rešavanje konkretnih situacija u školama.

Ukupan sastanak kojim je ovaj sastanak bio ispunjen, pokrenuta pitanja i komentari učesnika, ukazuju na opravdanost okuplјanja pedagoga. Učesnici su pokazali  da su zadovolјni što su učestvovali u radu i da su im posebno  značile dobijene  informacije i mogućnost neposredne razmene.

Prilog pripremila
Živkica Đorđević, pedagog
Požarevačka gimnazija