::Doprinos Pedagoškog društva Srbije razvoju pedagoške nauke i prakse

25.10.2005. godine u prostorijama Društva održana je prezentacija diplomskog rada:"Doprinos Pedagoškog društva Srbije razvoju pedagoške nauke i prakse", autora Katarine Jovanović.

Delovi diplomskog rada "Doprinos Pedagoškog društva Srbije ( 1924-2004) razvoju pedagoške nauke i prakse"

Razvoj Pedagoškog društva Srbije ide paralelno sa razvojem pedagoške teorije i kroz svoju istoriju prelama sve značajnije probleme pedagoške prakse.

Svih osamdeset godina svog postojanja Društvo nastoji da ostvari saradnju sa srodnim institucijama i udruženjima, ali i da ostvari uticaj na smer razvoja pedagoške teorija i prakse.

Izvršni odbor je planirao da u 1962.godini štampa doktorske disertacije svojih članova ali zbog nedostatka materijalnih sredstava nije došlo do realizacije.

U vezi sa zadatkom Pedagoškog društva da pomogne svojim članovima da se neposredno upoznaju sa značajnijim pedagoškim ostvarenjima van zemlje, od 26.maja do 1.juna 1970. godine organizovan je za članove Društva odlazak na "Didaktu 1970" u Bazel.

Kroz svoje delatnosti Pedagoško društvo Srbije je ostvarilo uticaj na razvoj pedagoške nauke i prakse u našoj zemlji. Tokom godina je organizovano mnoštvo seminara, predavanja i diskusija koji su omogućili da se o problemima pedagoške nauke i prakse raspravlja na adekvatan način.

Društvo je težilo da prati aktuelne događaje koji se tiču vaspitanja i obrazovanja pa je tako organizovalo diskusije o 15 zakonskih akata i svoje primedbe, predloge i zapažanja slalo nadležnim ustanovama i ostajalo bez odgovora.

Drugi način na koji je Društvo delovalo bilo je kroz rad podružnica i sekcija. Prema podacima koji su dostupni vidi se da su podružnice radile na različitim temama ali neke od njih su bile više zastupljene. Tako je na preko 400 sastanaka,diskusija i predavanja sledećih tema bilo najviše:

Sekcije su drugi vid organizacije Pedagoškog društva Srbije. Njihov rad je takođe vrlo značajan, jer omogućava da pedagozi koji imaju istu sferu interesovanja razmenjuju stavove i informacije, i da se upoznaju sa aktuelnim pitanjima iz tih oblasti. Međutim nemamo popune podatke o radu sekcija, tako da se može govoriti samo o izdvojenim vremenskim periodima za koje postoje podaci.

Izdavačka delatnost se odnosi na štampanje časopisa i knjiga. Tokom svog postojanja Društvo je štampalo 34 naslova za koje je smatralo da će upotpuniti našu pedagošku literaturu.

Kroz arhivu Društva može se pratiti razvojni put pojedinih njenih aktivnih članova. Ideja da postoje podaci o angažovanju članova javila se 1955.godine, kada je ustanovljena kartoteka koja je sadržala niz podataka o svakom članu i njegovom radu. Nažalost ova ideja nije se dugo sprovodila, tako da nemamo podatke o svim članovima. Kada se uzme u obzir da su članovi Društva bili najistaknutiji pedagozi svog vremena, na ovaj način je izgubljeno mnoštvo informacija koje bi bile značajne za kasnije proučavanje ovih ličnosti.

Kako bi odalo poštovanje svojim najzaslužnijim članovima Društvo je dodeljivalo diplome, povelje i zahvalnice . Konstituisana je i nagrada "Vasa Pelagić" za životno delo. Na Prvom kongresu pedagoga SR Srbije ova nagrada je dodeljena Milošu B.Jankoviću. takođe, Društvo je organizovalo i skupove koji su bili posvećeni poznatim pedagozima. Godine 1966. ogranizovana je Akademija za Miloša B.Jankovića, a 16. aprila 1976. veče posvećeno Miodragu V. Matiću. Tokom osamdeset godina postojanja dodeljeno je 179 diploma pojedincima i institucijama, a na skupštini povodom 30 godina postojanja i rada Pedagoškog društva Srbije, dodeljena je 71 povelja. Društvo je dodelilo 5 zahvalnica za doprinos u realizaciji stručnog usavršavanja pedagoga Srbije u periodu od 1996. do 2001.godine i 3 priznanja za popularizaciju profesije pedagoga. Novembra 1999.godine dr Vladeti Tešiću je uručena nagrada "Vićentije Rakić" za životno delo.

Pedagoško društvo Srbije omogućilo je pedagozima da razmene svoja mišljenja, da budu u korak sa najnovijim promenama u pedagoškoj nauci i praksi, da objave svoje radove i pokrenu pitanja koja treba da nađu svoj odjek u javnosti. Ipak se mora napomenuti da pedagozi nemaju u pravoj meri razvijenu svest o potrebi i značaju stručnog i strukovnog udruživanja, i mogućnostima koje takvo udruživanje pruža. Pored ovakvog odnosa pedagoga prema sopstvenoj struci, Pedagoško društvo Srbije ulaže napor da iz godine u godinu pruži nešto novo, aktuelno i značajno svojim članovima, ali i pedagoškoj javnosti uopšte.