Okrugli sto Pedagoškog društva Srbije

Protiv nasilja nad decom

Da li se nasilje u porodici može prepoznati i sprečiti pre nego što dode do tragičnog ishoda? - samo je jedno od brojnih pitanja pokrenutih na okruglom stolu o nasilju nad decom.

" Nesreća ne stanuje negde daleko i ne dešava se samo nekom drugom. Ona je svuda oko nas. Protiv nje niko nije pelcovan ". Ove reči zabeležila je, uvodeći nas u svoju knjigu " Hiljadu ždralova ", književnica i savetnik u Ministarstvu pravde Republike Srbije Olivera Jelkić. Knjiga je bila neposredni povod i okosnica razgovora koji je organizovalo Pedagoško društvo Srbije u svojiim prostorijama treceg decembra.

- Nasilje nada decom je naša stvarnost. Ova problematika više nije " zabranjeni grad ", jer se sve više govori i piše o trgovini decom i organima, o zanemarivanju, fizičkom, emocionalnom i seksualnom zlostavljanju dece u porodici i van nje. Ova tema je u žiži naše javnosti, a zahvaljujući tome, unete su neke promene u Krivični zakon.

Priča o Nevenu

Upravo time se bavi knjiga " Hiljadu ždralova ", koju su pre svih, deca izvanredno prihvatila, jer su, kako je istakao Mirko S. Marković, istoričar književnosti, prepoznala problem iz svog okruženja. Knjiga je dobila i nagradu "Dositejevo pero" koju su joj dodelila - niko drugi do deca.

" Pričajući priču o dečaku Nevenu, Olivera Jelkić nastoji da pokaže kako se na jednu vrstu nesreće, nepokretnosti, nadovezuje i druga - odbacivanje od najbližih i od društva, i kako one uslovljavaju tragičan kraj junakovog života ". To je okosnica price u knjizi koja je, po rečima autorke, zasnovana na istinitom dogadaju. Naime, pre sedam godina, u vreme kada se bavila advokaturom, u njenu kancelariju došla je žena s pričom da je njen sin, koji je bio hendikepiran i retardiran i smešten u jednu ustanovu za takvu decu - nestao. Do dana današnjeg nisu ga pronašli. Iz brojnih razloga, iako ima svu dokumentaciju, Olivera Jelkić nije mogla da pokrene ovaj slučaj s mrtve tačke. Fajl u njenom kompjuteru zvao se " Fabrika organa ".

- Tragajući za dečakom, došla sam do podataka da se to zbilja dešava i drugima. Imala sam potrebu da to stavim na papir, a naslov knjige je trebalo da ublaži strahotu do koje sam ja došla. Ljudi su najčešće reagovali tako što u pitali da li je to moguće. A moj cilj je upravo bio da se pokrene javnost, da se zapita šta se to dešava oko nas - rekla je Olivera Jelkić.

Osećanje odbačenosti

Govoreći o nasilju s aspekta istoričara književnosti, Mirko S.Marković je istakao da od kako je sveta i veka literatura pamti ovakve pojave i beleži ih, počev od " Pepeljuge ", " Snežane ", preko usmene poezije, do savremene literature - Dikensovog " Oliver Tvista ", " Davida Koperfilda", Ćopićevih "Orlovi rano lete ", pa do pomenutih " Hiljadu ždralova ". Međutim, upitao je ko je na nasilje reagovao i šta se događa sa onima koji su žrtve nasilja.

- Opasno je ako se ne reaguje na adekvatan način. Postoji nešto što je u knjizi " Hiljadu ždralova " jako vidljivo - a to je osećanje onog ko je doživeo fizički i psihički bol da je odbačen upravo zato što se na to nije reagovalo. Nema te sankcije koja može sam čin nasilja da sankcioniše, ali nema ni lepe reči koja može da ublaži bol - rekao je Mirko S. Marković.

- Ako toga nema u našem obraćanju, bez obzira da li smo pravnici, socijalni radnici, pedagozi, književnici, mislim da i naše okupljanje ovde ne bi bilo uspešno.
Dečiji psihijatar dr Oliver Vidojević je podsetio da su ustanovili Centar koji se bavi zaštitom dece od zlostavnjžljanja i zanemaravanja. Pri tom je istakao da insistira na zanemarivanju, jer 60 odsto posledica kod dece dolazi od zanemarivanja
- I zanemarivanje je jedna vrsta pasivnog nasilja kad ne cinimo za decu ono što bi trebalo. Tu pedagozii te kako imaju mesta i posla, jer je ono prisutno u i u školama, i u predškolskim ustanovama, i u porodicama, gde se deci ne pruža što im treba. To je prvi korak koji može da vodi ka zlostavljanju...Potrebno je posvetiti se onome ko je proživeo razlicite oblike zanemarivanja i zlostavljanja - rekao je dr Vidojevic i kao najdrasticniji primer naveo to kad se dete zloupotrebi kao roba i " raskrčmi " na sopstvene delove.
Po recima Olivera Vidojevica, jedan od glavnih uzroka nasilja nad decom jeste u tome što je društveno ponašanje, i naše i opšte, sklonije nasilju. S druge strane, mnogo je manjemoralnih oslonaca, takozvanih vrednosti koje daju mesto odgovornosti.

Talas nasilja

U talasu nasilja, kaže dr Vidojevic, najviše stradaju deca. Jedan broj dece završava kao delikventi na ulici, jedan broj u prostituciji, a jedan tragično.
- Devedeset odsto nasilja nad decom čini neko ko im je blizak, ko im je rod, ili su to prijatelji i poznanici, a deset odsto je institucionalno nasilje ili je počinilac nepoznat - ističe Oliver Vidojević.
Centar za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja radi i sa decom i sa porodicom, uključujući i one članove koji decu štite. Jer,ako se zlostavljano dete samo izdvoji i ako se problem ne rešava sveobuhvatno, nastavice se ciklus ponavljanja. Dr Vidojević je to pokazao na primeru jednog devetnaestogodišnjeg mladića, koji dolazi kod njega u Centar vec tri godine. Naime, on je izdvojen zbog zanemarivanja i zlostavljanja u svojoj porodici kadaje imao dve godine, a kad je odrastao, počeo je i sam u domu da zlostavlja drugu decu seksualno. Prebačen je iz jedne sredine u drugu, iz druge u treću, bio je žrtva svih mogućih ratova i situacija, i počeo je na drugoj deci izvršava ono što se godinama nad njim vršilo. " Lečimo posledice, a ne uzrok ", rekao je dr Vidojević.

Pegla i gajtan

Dragana Bogdanović iz Centra za socijalni rad Voždovac je poslednjih nekoliko godina bila ukljucena u eksperimentalni tim za zaštitu dece od zlostavljanja i nasinja u porodici. U njenoj dosadašnjoj praksi je bilomnogo drasticnih slucajevazlostavljanja dece. Na okruglom stolu u Pedagoškom društvu skrenula je pažnju na dva.
Prvi se odnosi na deseto-godišnjeg decaka kojeg je majka fizicki zlostavljala. Rec je o vanbracnom detetu koje je od rodenja boravilo u ustanovama socijalne zaštite, a kasnije ga je majka uzimala vikendom. Kada je pošao u školu, prelazi da živi kod nje. Medutim, ona je zasnovala bracnu zajednicu i dobila dete, pa je decak tu ocigledno bio suvišan. Pocela je da ga zlostavnja, gadala ga je peglom, tukla gajtanom...Ponovo je vracen u dom i bio je pšrekinut svaki kontakt sa majkom. Jedno vreme joj se gubi svaki trag. Decak se osecao odbacenim. I pored svega što je doživeo živeci sa majko. Želeo je da obnovi kontakt sa njom. Do ponovnog susreta je došlo. Želja pedagoga je da pomognu da majka prihvati odbaceno dete.
Drugi drastican primer se odnosi na seksualno zlostavljanje retardiranog decaka od strane ocevog prijatelja.
Vesna Ackovic, savetnik ministra prosvete i sporta, radi u Sektoru za razvoj obrazovanja i njen posao je vezan za romsku populaciju. Ovom prilikom ona je pokušala da odgovori na pitanje kako se primenjuje Konvencija odecjim pravima kada su u pitanju romska deca.

Prava za Rome

- Mnogi od nas pamte slucaj kada je Romima iz Šapca bio zabranjen ulazak na bazen ili, što je drasticnije, kada maloletni Dušan Matakovic iz Ruišta nije mogao da se sahrani na lokalnom groblju, vec van njega, jer meštani nisu dozvoljavali da se jedan Rom sahrani na istom groblju gde se sahranjuju stanovnici tog mesta... - rekla je Vesna Ackovic, ukazujuci i na to da romska deca u našoj zemlji nikada do sada nisu imala nijedandecji casopis niti novine, nijednu emisiju na radiju i televiziju koju bi država podržavala i finansirala. Ponešto o sebi i svom narodu mali Romi su mogli da saznaju iz jednog casopisa koji pvremeno izlazi zahvaljujuci donatorskim sredstvima. Nemaju nijednu svoju knjigu sem nekoliko slikovnica koje su štampane bez finansijske podrške države...
Vesna Ackovic je posebno ukazala na problem da je oko 70 odsto romske populacije školskog uzrasta smešteno u takozvane specijalne škole.
Dr Slobodanka Gašic smatra da ovaj problem može da se rešava inkluzivnim obrazovanjem, odnosno da nastavni program bude diferenciran i da pristup deci bude diferenciran, jer je cinjenica da romska deca nemaju predznanje da mogu da prate nastavu.

Roditelji pitaju...

Pedagog Svetlana Markovic smatra da je problem i u tome što roditelji Romi "pretvaraju" svoju decu od sedam do petnaest godina u radnu snagu. Oni izbegavaju da šalju decu u školu zato što su ta deca na buvljacima, pijacama.
Dr Ljubica Prodanovic se više od 40 godina aktivno bavi savetodavnim radom sa roditeljima. Smatra da je približavanje strucnjaka porodici nešto o cemu do sad nismo umeli da govorimo, ili, pak, ko o tome treba da govori.
- Cini mi se da naša pedagoka struka može vrlo lako da se približi roditeljima, da ljudi otvore svoje srce - rekla je dr Prodanovic. - Pedagozi mogu da pomognu i u školama i u odgovarajucim službama. Na žalost, u reformi školstva koju sada imamo, niko ne spominje i reformu odnosa prema porodici.
Sonja Žarkovic, predsednik Pedagoškog društva Srbije, nije se složila sa tim da se niko od pedagoga ne bavi ovom problematikom. ``Niko se ne bavi koliko vi, ali puno nas nastavlja i nadograduje svojim iskustvom i interesovanjem ono što ste vi zapoceli i što danas radite, rekla je Sonja Žarkovic. Podsetila je i na to da se prvi put u Srbiji roditelji pitaju kakvu školu žele. Ucestvovali su u razgovorima o reformi u oktobru prošle godine(bilo je 5.300 ucesnika u 53 grada Srbije), iznoili su predloge o tome šta bi promenili u školi i ukazali na znacaj saradnje porodice i škole. I njihovi predlozi, kao i svi drugi, bice razmatrani.
Mr Boža Obradovic je, kao predstavnik Centra za socijalni rad Palilula, govorio o podagoškom, odnosno didakticnom zlostavljanju dece kroz nastavni plan i program. Istakao je da su i nastavnici, i ucenici, i roditelji svesni da su deca opterecena obimom sadržaja koje treba savladati, oblicima i metodama rada...Rešenje pomenutih problema vidi u timskom radu koji se placa, kao i u dobrom osposobljavanju i placanju nastavnika.
Cilj razgovora u Pedagoškom društvu Srbije bio je da se kroz okupljanje polivalentnih pogleda o nasilju nad decom problem sagleda celovito i dode do zajednickih stavova i zakljucaka. Ucesnici u razgovoru su apelovali da svako u svom poslu, u svojoj profesiji, uradi najviše što može da se pomogne ugroženoj deci dok se otvorena pitanja ne regulišu zakonom. Receno je da ako se citava mreža - pedagozi, psiholozi, nastavnici, socijalni radnici, lekari, književnici - okupi da zajednicki problem rešava - u tome ce i uspeti. Kroz sistem edukacije bi trebalo da prode i policija, da prijavi nasilje onom ko je nadležan ili da podnese krivicnu prijavu.
Takode je istaknuto da preventivnim programima treba posvetiti vecu pažnju, a kad se konstatuje zlostavljanje, onda kroz timski rad rešavati konkretan slucaj.

Svetlana Ilijić