:: Vaspitno - obrazovni rad u Samerhilu i Jasnopoljanskoj školi ::

Skraćena verzija diplomskog rada:
Vaspitno - obrazovni rad u Samerhilu i Jasnopoljanskoj školi
Autor: Donka Vuković
Beograd, decembar 2006.

Predmet ovog rada je komparacija dvojice predstavnika individualne pedagogije, pristalica pokreta za slobodno vaspitanje, Aleksandra S. Nila i Lava N. Tolstoja, preciznije njihovih vasapitnih koncepcija i praktičnih primena tih koncepcija u vidu škola: Samerhila i Jasnopoljanske škole.

Najpre bih podsetila da individualna pedagogija nastaje i razvija se na prelazu XIX na XX vek, kada se javljaju brojni pedagoški, reformni pokreti negativno orijentisani prema dotadašnjoj, tradicionalnoj "herbartovskoj "pedagogiji, školi. Suština ovog pedagoškog pravca se najbolje ogleda u sledećim, ključnim rečima: slobodan razvoj ličnosti deteta, dečija priroda, individualnost, aktivnosti u skladu sa potrebama dece, individualna nastava, samovaspitanje.

Iako ovaj pravac nije mogao dugo opstati, zbog svoje isključivosti i jednostranosti, ne smemo zaboraviti i zanemariti njegove doprinose današnjoj pedagoškoj misli i praksi. Danas, svaka valjana pedagoška koncepcija zadovoljava sledeće kriterijume koje je postavila individualna pedagogija: poštovati i uvažavati individualne osobenosti u vaspitno - obrazovnom radu; svakom vaspitaniku omogućiti osnovno pravo na maksimalni individualni razvoj; vaspitanici su subjekti vaspitnog rada; aktivnost i samoaktivnost su osnovna sredstva sticanja znanja, umenja i navika u vaspitno - obrazovnom radu.

U skladu sa predmetom, cilj ovog istraživanja jeste otkrivanje sličnosti i razlika u vaspitnim koncepcijama i vaspitno - obrazovnom radu Samerhila i Jasnopoljanske škole, kao i otkrivanje prednosti i nedostataka praktičnog rada ovih dveju škola, od posebnog značaja za savremenu pedagošku teoriju i praksu.

OSNIVAČ SAMERHILA

Aleksander Saterlend Nil (1883 - 1973) je škotski pedagog, radikalni prosvetni teoretičar i praktičar koji je 1921. god. osnovao školu u kući u jednom engleskom gradiću Lajstonu u Safoku i nazvao je Samerhil (Letnje brdo). Ova škola, inovativnog karaktera, ga je proslavila u svetu i Nil je postao čuven po najstarijoj samoupravnoj školi i po svojoj radikalnoj životnoj filozofiji. Najviše se bavio dečjom psihologijom (smatrao je da je oblast psihologije - lečenje od nesreće) kao i vaspitanjem i obrazovanjem dece, predavao je na mnogim univerzitetima i bio je vrlo tražen govornik. Pedagogija Aleksandra Nila spada u reformnu pedagogiju XX veka, pedagoški pravac - individualna pedagogija. Nilove psihološko - pedagoške ideje najviše su bile pod uticajem Sigmunda Frojda i njegovog učenja o psihoanalizi. Osnovna ideja kojom je Nil bio vođen jeste stvoriti školu u kojoj će dete osećati da je slobodno, prihvaćeno i oslobođeno straha i mržnje, stvoriti školu koja odgovara detetu, a ne dete koje odgovara školi.

OSNIVAČ JASNOPOLJANSKE ŠKOLE

Lav Nikolajevič Tolstoj (1828 - 1910) je poznati ruski pisac, pedagog i prvi predstavnik individualne pedagogije, koji je pokušao praktično da primeni neke od svojih ideja koje su najviše bile pod uticajem Ž. Ž. Rusoa i Montenja. Školu u Jasnoj Poljani je osnovao 1859. god. s ciljem otkrivanja zakona po kojima narod živi i pružanja odgovora na pitanja koja su korisna i interesantna za život. Ideja kojom je bio rukovođen je stvoriti školu koja odgovara narodu i životu. Stvorio je i razvijao svoju koncepciju teorije slobodnog vaspitanja i to kroz lični pedagoški rad sa decom u Jasnopoljanskoj školi i izučavanjem vaspitnih sistema drugih zemalja u koje je odlazio, kao što su Nemačka, Švajcarska, Francuska, Engleska, Italija...

KOMPARATIVNA ANALIZA VASPITNIH KONCEPCIJA I VASPITNO - OBRAZOVNOG RADA U SAMERHILU I JASNOPOLJANSKOJ ŠKOLI

Sličnosti i razlike u vaspitnim koncepcijama A. Nila i L. Tolstoja

Razmatrajući Nilovu vaspitnu koncepciju, pitanje koje sam često postavljala je: "Zašto u Nilovoj koncepciji, školi, nastavi nema učenja, lekcija, vaspitno - obrazovnih aktivnosti kakve mi danas osmišljavamo i realizujemo i smatramo suštinskim za pravilan i svestran razvoj ličnosti deteta ?"

Odgovor sam pronalazila upravo u njegovoj svojevrsnoj vaspitnoj koncepciji, po kojoj "ništa važno ne potiče iz glave ", već sloboda, emocije i sreća zauzimaju najznačajnije mesto u životu deteta. Tako da se može uočiti da je Nilov pristup vaspitanju i obrazovanju hedonistički .

Primetan je i Nilov stav da su deca, po svojoj prirodi dobra bića, dok taj isti atribut ne prepisuje odraslima, posebno ne autoritetima. Otuda neki procenjuju Nilovu filozofiju kao naivnu i rusoovsku , jer je mišljenja da se dete rađa sa urođenom dobrotom. Ovde bih napravila paralelu sa Tolstojevim shvatanjem prirode deteta. Jer i Tolstoj veruje u urođenu dobrotu deteta, ili kako on sam kaže u njegovu neiskvarenu i plemenitu prirodu, u njegov harmonični sklad lepote, dobrote i istine.

Obojica imaju idealističko shvatanje deteta , s obzirom da su verovali da su ljubav i poštovanje prema detetu dovoljna sredstva za ostvarivanje vaspitnog cilja. Zatim, pokazuju pedocentrističku orijentaciju , jer pokazuju tendenciju da se dete stavi u centar vaspitnog procesa i da se pedagoška sredina uređuje u skladu sa prirodom deteta, kako se ne bi ometao slobodan, spontan razvoj dečje prirode. Takođe, obojica su postavili slične vaspitne principe , neophodne za ostvarivanje vaspitnih ciljeva: ljubav, poštovanje, poverenje, istinoljubivost, samoradnja . Jasno je, s obzirom da su zastupnici slobodnog vaspitanja, da za glavni princip postavljaju princip slobode .

Nil je doprineo tadašnjoj pedagoškoj misli ističući slobodu - ličnosti, mišljenja i delanja, ali slobodu shvata u apsolutnom smislu - uglavnom je sve dozvoljeno. I za Tolstoja je ideal - apsolutna sloboda, u smislu nepostojanja prisile i pritiska od strane odraslih, i koja ima glavnu ulogu u moralnom i religioznom razvoju deteta. Za Nila je sloboda deteta da dete bude ono što jeste. To je i cilj vaspitanja, prema Nilu. Za razliku od Nila koji nije želeo da "nameće "sistem vrednosti odraslih, niti da uči decu moralu, prezirao je moraliste, Tolstoj je video smisao, cilj vaspitanja u moralu i religiji , u moralno - religioznom poimanju sveta i stalnom usavršavanju sopstvene ličnosti. Iz ovoga se može zaključiti da je Nil ostao veran principu slobode u apsolutnom smislu, u odnosu na Tolstoja, koji zastupajući ideju slobodnog vaspitanja, koja podrazumeva potpuno slobodan razvoj deteta, bez pritiska i nasilja, dopušta "pritisak i nasilje "u smislu religioznog vaspitanja. Slažući se sa ovom kritikom, koju je izneo M. B. Janković, moram podsetiti da je religiozno vaspitanje kod Tolstoja bilo prečišćeno od crkvenog dogmatizma, i u tom smislu slobodno, tj. bilo je u funkciji morala, kao sastavnog dela života, a ne u funkciji religije koja je sama sebi cilj.

Takođe, Tolstoj kada govori o religiji, on pre svega govori o univerzalnim i večnim vrednostima. Tako da mi se čini da je ova kritika, iako opravdana, isuviše stroga. S druge strane, Nil je prezirao moraliste, moralne pouke, ali pitam se da li je prezirao dobre ljude, moralna dela ? Ne verujem, s obzirom da je bio humanista i da je bio protiv svakog vida fizičkog i psihološkog manipulisanja detetom.

I Nil i Tolstoj u stvaranju obrazovne koncepcije polaze od postojećih, "autoritarnih "sistema obrazovanja , od vladajućeg "herbartovskog "obrazovanja prema kome pokazuju kritički odnos. Čak postavljaju isto pitanje: "Koliko je istinito ? "Tadašnje škole doživljavaju kao ustanove koje guše individualnu ličnost deteta, koje su usmerene samo na njegov intelektualni razvoj i koje su potpuno odvojene od života. Zato oštro i odlučno ustaju protiv njih, kao i društva u celini. Zalažu se za narodno, demokratsko obrazovanje.

Različito određuju cilj obrazovanja . Nil - cilj obrazovanja poistovećuje sa ciljem života, a to je traganje i pronalaženje sreće, zainteresovanosti za život. Tolstoj - mnogo uže određuje cilj obrazovanja - kao religiozno i moralno učenje, usavršavanje, koje je u tesnoj vezi sa opštim ciljem vaspitanja - težnja ka moralnom usavršavanju, ka stvaranju moralno autonomne ličnosti.

Sličnosti i razlike u pogledu organizacije vaspitno - obrazovnog rada u Samerhilu i Jasnopoljanskoj školi

Sličnosti:

•  škole su bile inovativnog, eksperimentalnog karaktera
•  osnovni motiv obe škole - bio je živahni, životni, slobodni školski duh
•  deca su grupisana u starosne grupe, razrede
•  nastava je najviše bila organizovana za ovladavanje čitanjem, pisanjem i računom
•  pohađanje časova, nastave nije bilo obavezno, nisu postojali rasporedi časova za učenike, a za učitelje jesu

Razlike:

Sličnosti i razlike u pogledu vaspitno - obrazovnog rada u Samerhilu i Jasnopoljanskoj školi

Samerhil - je specifična škola. Određeni autori zastupaju isto stanovište kao i Nil, smatrajući da tradicionalno obrazovanje (misli se na obrazovanje 19. i početak 20. veka) onemogućava pojedincu da se razvije kao jedinstvena i kreativna ličnost, proizvodeći i stavljajući pred pojedincem sve veći broj činjenica koje treba da se nabubaju. Otuda Samerhil posmatraju kao školu promena i školu koja je okrenuta ka ličnosti pojedinca, deteta. Slažući se sa ovom kritikom, ipak Nilovu školu doživljavam kao progresivnu u vaspitnom smislu (jer je veliki uspeh postigla u emocionalnom i estetskom vaspitanju, okrenuta je ka ličnosti deteta), ali u obrazovnom smislu kao represivnu, iako sam svesna opasnosti razgraničavanja jedinstvenog vaspitno - obrazovnog procesa. Mišljenja sam da je cilj obrazovanja koji je Nil postavio problematičan, posebno u savremenim društvenim uslovima, kada se od pojedinca očekuju izgrađene profesionalne kompetencije, sve veća sposobnost adaptacije životnoj, socijalnoj realnosti, ali i u tadašnjim uslovima koja su pred pojedincem postavljala zahtev za intelektualno, profesionalno i socijalno izgrađenom ličnosti.

Jasnopoljanska škola - za Tolstoja bih rekla da je manje radikalan i ekstreman, jer njegova škola jeste obrazovnog karaktera, posebno usmerena da obrazuje seosku decu i u intelektualnom, estetskom i moralnom pogledu, koja sadrži dijapazon predmeta koji pokrivaju ove aspekte razvoja, ili njegovim rečima aspekte lepote, dobrote i istine. Iako je u definiciji cilja obrazovanja, obrazovanje suzio i ograničio na moralni aspekt (aspekt dobrote), u praksi Jasnopoljanske škole je izbegao ovu jednostranost.

Vaspitno - obrazovne aktivnosti u Samerhilu sam podelila u tri grupe u vidu nastavnih, slobodnih i večernjih. Vaspitno - obrazovni sadržaj i aktivnosti, prema Nilu, trebalo bi da se sastoje od gline, alatki, sporta, pozorišta i boja, tako da one budu uglavnom umetničkog, kreativnog karaktera.

Nastava u Samerhilu - je bila organizovana u prepodnevnim i poslepodnevnim časovima. Bila je pilagođena uzrastu učenika, a posebno njihovim interesovanjima. Nastavni program je zavisio od trenutnih interesovanja učenika. Predmeti koji su se izučavali su: matematika, engleski, istorija, geografija, predmeti umetničkog sadržaja, strani jezici, ali samo ako učenici žele da ih izučavaju. Časovi nisu bili obavezni, deca su imala pravo slobode tj. pravo izbora da li će pohađati časove, raspored časova je postojao samo za nastavnike, a nisu postojali ni klasični sistemi ispitivanja i ocenjivanja. Nil ove specifičnosti nastave objašnjava principom slobode, tj. da deci ne treba nametati obaveznost, jer se time ugrožava njihova sloboda da biraju. Međutim, nastava nije nudila organizovano znanje na sistematičan način, što znači da iako je polazila od potreba i interesovanja dece, nije bila postavljena na ozbiljan pedagoški nivo. Nilu to nije ni bio cilj, jer se nije mnogo bavio izborom sadržaja (smatrao je da deci treba da bude dostupan sadržaj svake vrste), kao ni usavršavanjem nastavnih metoda (suprotstavljao je motivaciju, želju da se nešto nauči metodu, načinu podučavanja i učenja), a ni pedagoškim umećem učitelja / nastavnika (mada mu je postavio ozbiljan zahtev u vidu izgrađivanja zdrave, ravnopravne i psihološki stabilne ličnosti). Jasno je da Nil nije pridavao posebnu važnost nastavi i nastavnim metodama, već interesovanjima učenika da nešto novo nauče, saznaju.

Nil čak sa ponosom ističe da jedno dete u Samerhilu nije prisustvovalo nijednom času, jer je to bio njegov slobodan izbor, kao i da neka deca napuštajući Samerhil nisu naučila da čitaju. Ovaj podatak može nam se učiniti još više zabrinjavajući u poređenju sa aktivnim učešćem dece na časovima čitanja, pripovedanja, pisanja sastava, kao i sa podsticanjem dece u jezičkom stvaralaštvu u Jasnopoljanskoj školi - nastavi.

Glavna zamerka upućena Samerhilu odnosi se na nastavnu oblast, a to je da je teško mesto za učenje i da deci nedostaje usmeravanje. Zašto je teško mesto za učenje ? Zato što Nila ne zabrinjava kad vidi da deca uništavaju knjige, alatka mu je važnija od knjige, nije pristalica ideje učenja putem aktivnosti i igre.

Slobodne aktivnosti u Samerhilu - Nil se u slobodno vreme bavio baštovanstvom, a deca su se u zavisnosti od svojih interesovanja bavila tipičnim igrama za mlađu decu, dok su starija deca više bila zaokupljena aktivnostima vezanim za tehniku (motorima, radio aparatima...), crtanjem i slikanjem, raznim "majstorisanjima "u radionici.

Večernje aktivnosti u Samerhilu - bile su umetničkog karaktera, sadržaja (filmovi umetničkog ukusa, ples, muzika, pozorište...) i socijalnog sadržaja (opšte školske sednice, tribunali...).

Nilu se najviše zamera njegovo ignorisanje društva kao važnog činioca u formiranju mladih. Zato Samerhil liči mnogima na ostrvo:
"Samerhil jeste jedna vrsta pedagoškog ostrva, udaljenog od svih društvenih obala." (Grupa autora, Samerhil - za i protiv, Biblioteka XX vek, Beograd, 1999, str.187.)

Iako je Samerhil bio veoma "udaljen "od društva i njegovih institucija, u njemu su se organizovale i izvodile različite socijalne aktivnosti. Deca su posećivala bioskope, gledala filmove različite socijalne tematike, izvodila pozorišne predstave, aktivno učestvovala na školskim sastancima, opštim sednicama, tribunalima, družila se na igrankama...Tako da je bio podržavan društveni život učenika, koji su poštovani kao ravnopravni članovi zajednice, učeni da poštuju postojeća pravila, o čijem su donošenju i sama odlučivala. U skladu sa ovim, mogu konstatovati da su deca u Samerhilu na lakši, manje bolan način prolazila kroz proces socijalizacije, jer im je bila pružena sloboda koja je podrazumevala preuzimanje odgovornosti. Nil i sam kaže da jedna opšta sednica više vredi nego ceo nastavni program, jer omogućava i podržava praktičko i političko obrazovanje dece, vežbanje javnih govora, slobodno izražavanje misli i emocija, bavljenje bitnim, životnim stvarima, a ne prividima.

Nastava u Jasnopoljanskoj školi - sve vaspitno - obrazovne aktivnosti u Jasnopoljanskoj školi svela sam na nastavne, uključujući i one koje su se realizovale van škole, u prirodi, ali koje su takođe imale nastavni karakter.

Nastava je bila organizovana u prepodnevnim i večernjim časovima. Karakterisao ju je slobodan izbor nastavnih predmeta, koji su se izučavali u skladu sa interesovanjima dece. Predmeti koji su se izučavali su: čitanje, pisanje, kaligrafija, gramatika, crkvena i ruska istorija, religija, matematika, predmeti umetničkog sadržaja, zanati.

I ovde je, kao i u Samerhilu, izražen metod slobode - u vidu spoljašnjeg nereda: nema lekcija, odgovaranja, ispita, domaćih zadataka, učenici nisu morali da slušaju učitelja, da nose knjige...

U skladu sa svojom koncepcijom, Tolstoj u centar nastave postavlja religiju i moral, kao dva najvažnija nastavna predmeta, koja čine temelj svakog znanja.

Povodom nastave jezika, najveći značaj pridaje pismenim sastavima, jer je verovao u dečje sposobnosti jezičkog izražavanja i stvaralaštva. Njegova zapažanja govore da je deci omiljena aktivnost bila pisanje sastava i to: opisivanje raznih događaja, njihovo viđenje i razumevanje saslušanih priča, opisivanje odnosa sa ljudima iz svakodnevnog života...

Bio je posebno rukovođen principom slobode u nastavi umetničkih predmeta (poezija, muzika, slikanje, crtanje), jer je verovao da deci ne treba nametati tuđi ukus, već kroz ove aktivnosti, ako su potpuno slobodna i spontana razvijaće svoj vlastiti ukus za umetnost.

Za razliku od Nila, koga nisu naročito interesovale nastavne metode, kao i sama nastava, Tolstoj je razmišljao o nastavnim metodama, eksperimentisao i nudio moguća metodička rešenja. Zato njegovu školu i nazivaju pedagoškim laboratorijumom. Postavio je ozbiljne pedagoško - metodičke zadatke, zahteve učiteljima. Zapanjujuće je da se misao Tolstojeva, koja je prevazišla tadašnje društveno - istorijske i pedagoške okvire odnosila na zahtev za stalnim usavršavanjem metodičkog instikta. Tako da bih slobodno napomenula da je još u to vreme Tolstoj govorio o didaktičkom principu uslovnosti - ističući da idealno metodičko rešenje ne postoji, već da je neophodno metodički instikt stalno razvijati.

Kod Tolstoja kao učitelja, koji je usmeravao decu i brinuo o njihovom obrazovanju u intelektualnom, estetskom i moralnom pogledu, koji je posle nastave nastavljao sa njima da razgovara o mnogim temama vezanim za umetnost i religiju, su vidljiviji efekti njegovog pedagoškog rada.

U poređenju sa Samerhilom, mogu primetiti da deca u Jasnopoljanskoj školi nisu bila prepuštena sama sebi, ili bar ne u onolikoj meri kao u Samerhilu.

I kada je u pitanju vaspitno - obrazovni sadžaj i aktivnosti, kreativnog i umetničkog karaktera napravila bih komparaciju i povezala dvojicu različitih individualista. Nil je ove aktivnosti smatrao posebno značajnim, jer je u njima video veliku terapeutsku moć u vidu emocionalnog oslobađanja, razvijanja mašte i estetskog ukusa, a i ove aktivnosti su imale svoju vaspitnu svrhu jer su polazile od interesovanja dece. Tako da je većina vaspitno - obrazovnih aktivnosti u Samerhilu bila podređena estetskoj, emocionalnoj funkciji. Mišljenja sam da Nil ovoliki značaj daje emocionalnom i estetskom vaspitanju jer je ono bilo dugo zapostavljeno.

I Tolstoja, kao umetnika i pisca interesuju umetničke, kreativne aktivnosti učenika i razvijanje njihove mašte, estetskog ukusa i jezičkog stvaralaštva.

Kao u Samerhilu, i u Jasnopoljanskoj školi deca su pokazivala najviše interesovanja za umetničke, produktivne aktivnosti, međutim primetan je drukčiji metod rada koji je Tolstoj primenjivao sa učenicima, rekla bih timski rad, iako je smatrao da vaspitavajući decu treba im dati samo slobodu i adekvatan materijal, čini mi se da im je dao znatan deo sebe.

Tolstoj najveći značaj pridaje moralnom vaspitanju, koje je osmišljeno kroz religiozno u smislu učenja večnih i univerzalnih vrednosti i koje čini, prema Tolstoju, osnovu sadržaja obrazovanja.

Nedostaci i prednosti koncepcije i praktičnog rada u Samerhilu i Jasnopoljanskoj školi

Nedostaci

Vaspitnim koncepcijama Nila i Tolstoja i njihovim praktičnim ostvarenjima - Samerhilu i Jasnopoljanskoj školi najviše se zamera izdvajanje individue, deteta iz socijalnog okruženja, šire zajednice kojoj pripada.

Kao individualisti, poštujući individualnost deteta i njegovu jedinstvenost, upravo zbog takvog shvatanja prirode ličnosti deteta, izgleda kao da žele zaštiti dete od svakog sredinskog uticaja, stavljajući ga pod stakleno zvono, kako to Tolstoj čini ili skrivajući ga na usamljeno ostrvo, kako to Nil čini.

Ograničeno je i njihovo shvatanje slobode. Iako je u njihovim koncepcijama sloboda shvaćena u apsolutnom smislu, u praksi je ostala u domenu pružanja mogućnosti izbora, postojanja individualne, slobodne volje, što samo potvrđuje mišljenje Sirkine da stvarna, apsolutna sloboda ne postoji, da je detetov slobodni samorazvoj nemoguć bez uticanja odraslih.

Ekstremno orijentisani i međusobno protivurečni u stavovima vezanim za moral i moralno vaspitanje ograničili su svoje vaspitne koncepcije i vaspitno - obrazovni rad u školama.

Ekstreman je Nilov stav - koji u potpunosti ignoriše i ne prihvata moralno vaspitanje u smislu prenošenja i usvajanja sistema opštih ljudskih vrednosti, razvijanja vrlina kod dece i mladih, pozivajući se na poštovanje principa slobode. Ograničeno je njegovo shvatanje morala i moralnog vaspitanja koje uglavnom izjednačava sa lažnim moralisanjem, a "prenošenje " ideja, pouka, vrednosti pretežno poistovećuje sa "nametanjem "autoritativne volje odraslog. Ekstreman je i Tolstojev stav - koji u moralu i moralnom vaspitanju, kroz religiozno vidi suštinu vaspitanja i ograničava složeni vaspitno - obrazovni proces na moralni aspekt. Iako je u svojoj koncepciji suzio i ograničio obrazovanje na moralni aspekt, u praksi Jasnopoljanske škole je izbegao ovu jednostranost.

Prednosti

Iako ekstremni i protivurečni, Nilovi i Tolstojevi originalni pedagoški pogledi i zahtevi su doprineli razvoju pedagoške teorije i prakse.

Na prvom mestu se ističe njihov najpozitivniji zahtev da se dete posmatra kao osobeno biće, koje ima pravo na slobodan razvoj svoje individualne prirode. Oni su posebno poštovali dečju prirodu, koja im je bila zvezda vodilja. Zatim, njihov zahtev da se dete postavi u centar vaspitno - obrazovnog procesa i da se u skladu sa njegovim mogućnostima, potrebama i interesovanjima organizuje adekvatna pedagoška sredina.

Sigurno je da svi predstavnici individualne pedagogije - kao i Nil i Tolstoj, iako različiti individualisti - imaju isti stav prema detetu kao osobenom biću i prema dečjoj prirodi, zbog čega ih i svrstavamo u isti pedagoški pravac.

Samerhil i Jasnopoljanska škola su sa velikim uspehom primenjivale vaspitne principe: samoradnju, stvaralaštvo učenika, principe poverenja, poštovanja i ljubavi. Pokazale su da je neophodan uslov uspešnog vaspitnog procesa - ravnopravnost tj. ravnopravan odnos između učitelja i učenika.

Bez obzira na slabosti Samerhila, možemo uvideti da su Nil i njegova škola verni primeri da je moguće kod dece ukinuti strah od života, autoriteta i da su deca stvaralačka, kreativna bića. Nil se najviše i ponosi svojom školom koja je omogućila učenicima da krenu putem kreativne i originalne delatnosti. U tom smislu zaslužuje velika priznanja, iako Samerhil nije iznedrio nijednog genija, već nekoliko pronalazača, talentovanih umetnika, dizajnera, glumaca, određen broj naučnika, matematičara...

Takođe, iako nam danas može izgledati kao naivan psiholog, ostavlja utisak da je tada decu zaista "lečio od nesreće", posebno se baveći emocionalnim sazrevanjem dece.

Tolstoj i njegovo praktično ostvarenje - Jasnopoljanska škola doprineli su razvoju ruske pedagogije. Posebno je pozitivan njegov zahtev u domenu nastave, insistiranje na stalnom usavršavanju sistema naučnih znanja, kao i na neprekidnom razvijanju metodičke veštine. Mišljenje Sirkine je da je škola u Jasnoj Poljani radila na usavršavanju nastavnih metoda, a da je Tolstoj dao doprinos pedagogiji kao eksperimentalni istraživač nastavnih metoda. Tolstoj je zaslužan jer je i učitelju dao veliku ulogu i odgovornost, postavljajući mu istovremeno zahteve kao vaspitaču i pedagogu, i kao umetniku i čoveku, a posebno kao moralnoj ličnosti. Zaslužuje velika priznanja i kao aktivni podstrekivač dečjeg jezičkog stvaralaštva, jer je odbacio tadašnje predrasude koje su bile na snazi i koje nisu verovale u dečje sposobnosti jezičkog izražavanja i stvaralaštva.

ZAKLJUČAK

Generalno gledano, individualna pedagogija je u istoriji pedagogiji odigrala značajnu ulogu. Vaspitne koncepcije autora koje sam proučavala, kao i njihova praktična ostvarenja izraz su suštinskih ideja individualne pedagogije. Iako je savremena pedagogija prihvatila mnoge od originalnih ideja individualne: individualizovan pristup detetu, poštovanje i uvažavanje individualnih razlika, kao najviši vaspitni cilj postavila je razvoj kreativne, harmonične individualne ličnosti, utiska sam da su te ideje uglavnom teorijski prihvaćene, a da u delatnostima mnogih koji se bave vaspitanjem i obrazovanjem dece, još uvek nisu dobile svoju istinsku formu i sadržaj.