O agresivnosti, devijantnom ponašanju i bolestima zavisnosti adolescenata školskog uzrasta i mogućnostima preventivnog rada sa njima - tema je tribine koja je izazvala veliko interesovanje i brojne odjeke...
Nesreća ne stanuje negde daleko i ne dešava se samo nekom drugom. Ona je svuda oko nas. Protiv nje niko nije pelcovan "...
(Olivera Jelkić)

Iz diskusija i odjeka na programu PDS-a: "ZAŠTO 1.000 BRAVA" o agresivnosti, devijantnom ponašanju i bolestima zavisnosti adolescenata školskog uzrasta i mogućnostima preventivnog rada sa njima izdvajamo odjeke izlaganja gosta - dr Snežane Tomić:

Uz ostale otrove današnjice, mladi sve više konzumiraju video igrice - Elektronska droga -
Devetogodišnji zavisnici u igraonicama provode po devet sati dnevno. Generacijski čarobni trougao: TV, igrice i gubljenje vremena pred ogledalom

Ja prosto ne znam šta da radim sa mojim jedanaestogodišnjim Nikolom, kad je kod kuće samo visi pred televizorom, sedi za kompjuterom ili "visi" pred ogledalom, ništa ga drugo ne interesuje. Kad mu kažem da uzme knjigu, on samo vrti glavom i pita što sam toliko dosadna?! Tako ovih dana jadikuje majka jednog učenika petog razreda i ni malo je ne teši činjenica što sinovljevo ponašanje uopšte ne odudara od onoga što radi većina njegovih vršnjaka. Nekako se svi vrte u tom generacijskom čarobnom trouglu, gde je sve izvan toga bez veze, a kul je buljiti u TV, igrati video igrice i svakodnevno uredno kontrolisati da li je svaka dlaka na kosi na svom mestu.
Stručnjaci već ozbiljno počinju da upozoravaju na opasnosti od širenja nove vrste bolesti zavisnosti kod dece, ali bogami i kod odraslih. Video- igrice već mogu da se smatraju svojevrsnom elektronskom drogom koja guta slobodno vreme, ugrožava porodični budžet, ali i zdravlje, smanjuje radni učinak i povećava količinu negativne energije. Koliko to daleko može da ide, pokazuje i primer trinaestogodišnjaka koji je počeo zagriženo da igra video igrice još u drugom razredu osnovne škole. On već izvesno vreme ide na terapiju jer je, provodeći po osam i devet sati u igraonici, postao pravi "ovisnik" koga su već dva puta hvatali na delu kako uzima stvari iz kuće i prodaje ih da bi napabirčio novac za igrice.

Taj slučaj je podstakao grupu lekara iz Doma zdravlja "Savski venac" da provere koliko je zapravo ta pojava raširena u školama koje se nalaze na ovoj beogradskoj opštini. Anketirano je dvesta pedeset osmoro učenika petog razreda iz pet osnovnih škola i utvrđeno je da 24,4 odsto dece ne igra igrice, ali samo zato jer nema kompjuter i da 42,6 odsto mališana provodi bar dva sata dnevno za kompjuterom, između tri i četiri sata njih 27 odsto, a ima i onih koji vole da udaraju po tastaturi i više od četiri sata.

Većina se igra kod kuće, ali 40 odsto dvanaestogodišnjaka vreme provodi u igraonici, gde potroši oko 100 dinara nedeljno. Ta zanesenost je otišla već toliko daleko da neka deca više i ne znaju da se igraju zajedno, bez igrica! I bez TV, jer se i tu provodi mnogo više vremena nego što bi trebalo.

Pedijatra Snežanu Tomić (radila je pomenutu anketu sa koleginicama Maricom Milidrag i Mirom Ilić) začudilo je što je svako treće dete reklo da njihovi roditelji nemaju ništa protiv toga što oni ovako provode slobodno vreme.

- Posebno nas je iznenadio i podatak da 41 odsto učenika trenira neki sport svakodnevno, a 31 odsto dva do tri puta nedeljno, tako da nije ni čudo što učenici imaju sve lošije ocene u školi, jer im ostaje veoma malo vremena za učenje...

Mi lekari moramo da upozorimo na opasnosti koje donose video- igre, jer one mogu da podstiču agresivnost kod dece, tako može da se izgubi jasna granica između stvarnosti i mašte, a kao i kod drugih bolesti, mogu da se zanemare važne obaveze. Dugotrajno gledanje u ekran takođe može da prouzrokuje zamor očiju, a nedostatak fizičke aktivnosti može da dovede do gojaznosti. I na kraju, video igre kradu i vreme i novac - upozorava dr Tomić.

I odrasli se lako priključuju armiji igrača i postaju predani zavisnici.
Pored nove kompjuterske droge koja je ščepala za gušu i "mlado i staro", đaci, kao što je uostalom i poznato, veoma rado posežu za čašicom, cigaretama i drogom, jer su ubeđeni da im to pomaže da smanje napetost i strepnju koja neminovno prati odrastanje. Kad se samo setimo života u državi sa ovakvom svakodnevicom, onda bez razmišljanja možemo da kažemo da su njihovi problemi odmah (najmanje) duplirani.

U pedijatrijskoj sekciji Doma zdravlja "Savski venac" anketirali su osnovce i gimnazijalce sa opštine na temu alkohola, droge i duvana, ne samo da bi videli koliko su te bolesti zavisnosti raširene među učenicima, već i zbog razvijanja strategije i taktike na prevenciji ovih glavnih pošasti današnjice.

Dr Tomić podseća da je upotreba alkohola sastavni deo naše tradicije i običaja. Ništa se u našem okruženju ne dešava a da nije u znaku čaše i flaše - i rođenje i smrt, uspeh i neuspeh, sve se obilno zaliva bez mnogo premišljanja. A deca i mladi samo oponašaju odrasle koje vole i poštuju, pa ako roditelji, nastavnici i ostale bliske osobe piju, velika je verovatnoća da će i oni krenuti tim stopama. Skoro svaki drugi anketirani učenik šestog razreda je probao neko piće, a velika većina nastavila je i kasnije da pije. Najčešće se počinje sa 12 godina i to sa pivom, a prvo opijanje je već bilo sa 13 godina. Ovi tinejdžeri vole i liker, ali i vino i votku. Anketa među gimnazijalcima pokazuje da se sa 14 već prelazi na rakiju i još žešća pića.

Kod nas u trećem gimnazije 30 odsto đaka redovno kupuje cigarete, a među osnovcima ima i onih koji već od 10 godine konzumiraju bar pet cigareta dnevno.
- Anketa na Savskom vencu je pokazala da deca u predškolskom uzrastu pušenje svojih roditelja doživljavaju kao nešto atraktivno i zanimljivo. Pažnja im je od malena usmerena na kutiju šibica i paljenje cigareta šibicom ili upaljačem i puštanje dima kroz nos. Mladi u suštini jako malo znaju o štetnom uticaju duvanskog dima - kaže dr Tomić.

Sa više od 1.200 osnovaca i gimnazijalaca koji idu u školu na Savskom vencu razgovaralo se i o drogi. Istraživanjem je obuhvaćeno šest osnovnih škola i Gimnazija "Sveti Sava", anketirani su učenici šestog, i prvog i trećeg razreda gimnazije. Trideset pet odsto osnovaca i 39 odsto gimnazijalaca tvrdilo je da u školskom dvorištu ima droge. Osamnaestogodišnjacima je dva puta više nuđena droga, tri puta više ih je probalo neki narkotik, a u trećem gimnazije tri puta više je nastavilo da je kuša. Zanimljivo je da su malte ne svi anketirani gimnazijalci izjavili kako su ubeđeni da i njihovi nastavnici koriste drogu! U školskom dvorištu najčešće se oseća miris marihuane, a u gimnazijama se prednost daje ekstaziju...

Misle da su glupi

Poremećaji raspoloženja u razvojnom dobu proučavaju se tek poslednje dve decenije. Ovaj sindrom se kasno prepoznaje. Kod tipične depresivne epizode postoji sniženje raspoloženja, gubitak interesovanja i zadovoljstva, smanjenje energije, što ima za posledicu povećan zamor i umanjenu aktivnost. U specifičnosti poremećaja raspoloženja kod dece i mladih spadaju iritabilnost koja može da dovede do problema u školi, odsustvo želje za igrom i drugim oblicima zabave, tu su i česte glavobolje i bolovi u stomaku, smanjivanje aktivnosti. Mladi se žale i da su glupi i nepopularni...

Olga Nikolić
("GLAS JAVNOSTI")