Održana tribina na Novom Beogradu 25. 1. 2008.
opširnije o omladinskoj grupi ETOS
U sali SO "Novi Beograd" doživeli smo nešto što je u nama probudilo radost i nadu.
Bez ičije kontrole, uz potpunu samostalnost, mi, mladi voditelji od 17 i 18 godina, imali smo priliku da razgovaramo sa našim vršnjacima radi rešavanja nekih uobičajenih pitanja. Održana je tribina pod nazivom: "Nije smor". S obzirom na to da je ovo bio prvi susret omladinskog centra "Etos" sa nekoliko srednjih škola, cilj nam je bio da se upoznamo, i, što je svakako bitno, steknemo poverenje jedni u druge. Još od samog starta videla se dobra volja naših domaćina i trenera Maje Vračar da nam ostave privatnost. Smatramo da je ovo urodilo plodom, jer su mladi ukazali dosta poverenja svojim vršnjacima.
Često se u našim godinama javlja neki prkos prema mnogim stvarima koje nam se nude, naročito kada ih prezentuju odrasli. Znajući to, naš voditelj i trener, Maja Vračar se trudi da nam što češće pruži priliku da mi sami nešto promenimo. To na izvestan način možda i jeste ono što inspiriše svaku mladu osobu da se angažuje na ovakvim aktivnostima, i da učini samu sebe srećnom. Zaista, veliki je poklon videti da u očima svojih vršnjaka vredimo nešto, i da nas poštuju, kao i da shvataju našu želju da učinimo neko dobro delo.
Još od samog početka tribine ukazali su neophodno poštovanje prema voditeljima, ali, što je veoma bitno, i jedni prema drugima. Tribina je počela pitanjem: "Šta je vama smor?" Odgovori su bili raznorazni, većina se odnosila na sukobe u školi i porodici. O tim stavovima smo vodili malu polemiku, da li je škola zaista dobra, zašto jeste i zašto nije. Naravno, kao i u svakoj raspravi, postojala su sučeljena mišljenja, ali, na naše zadovoljstvo, sukob je ostao na nivou zdrave rasprave, a ne destruktivne svađe. Uz malu kontrolu nas voditelja, svako je ispoštovao mišljenje onog drugog, i nije bilo incidenata.
Kada je usledilo pitanje: "A šta to nije smor?", dobili smo mnoštvo odgovora na kojima su se rodile neke konstruktivne ideje. Na kraju smo zajedno zaključili da i mi možemo da učinimo nešto povodom toga što nam ne odgovara, i napravimo da nam odgovara. Potegla su se i ozbiljna pitanja, poput rasizma, globalizma, a i njihove posledice na nas mlade. Naravno, spomenulo se i pitanje ljubavi, televizije, slobodnog vremena, i ostalih problema koji su normalni u našim godinama.
Zaista je bilo sjajno podeliti svoja mišljenja sa nekim ko nas razume, i možda i pomoći nekom da razreši svoje probleme. Na kraju, šta možemo da tražimo više? Ukazano nam je poverenje i pružena šansa da pomognemo drugima samim tim što pričamo sa njima. Dobili smo neke ideje o temama koje bi voleli da razmatramo sledeći put, i nadamo se da će nam i u budućnosti biti ovako interesantno i prijatno.
Voditelji:
Ivković Jelena
Stamenković Miloš
|
