:: Inkluzivno obrazovanje, od prakse ka politici ::

Tekst koji sledi preuzet je od Fonda za otvoreno društvo

Inicijativa Fonda za otvoreno društvo "Inkluzivno obrazovanje , od prakse ka politici" je ušla u treću godinu relizacije. Obaveštavamo vas o sledećim rezultatima:

• Servis za podršku inkluzivnom obrazovanju radi

Servis za podršku inkluzivnom obrazovanju sastavljen je od 30 obrazovnih stručnjaka i iskusnih praktičara u 10 gradova u Srbiji ( Beograd, Pančevo, Zaječar, Kikinda, Kragujevac, Vranje, Niš, Novi Sad, Užice, Prijepolje) koji putem telefona i odlaskom na teren daju podršku nastavnicima, roditeljima i svim zainteresovanima u ostvarivanju prava na obrazovanje za svu decu. Servisi međusobno sarađuju kroz razmenu iskustva i uzajamno pružanje podrške.

U periodu od 1.septembra 2007, kada je počeo sa radom, do 30. juna 2008, Servis za podršku inluzivnom obrazovanjy primio je 722 poziva;  pomogao je da se čak 91 dete sa teškoćama u razvoju upiše u redovne škole i vrtićke grupe; veliki broj roditelja, čak 144, javio se za pomoć i podršku kako bi ostvarili pravo deteta na uključivanje u redovnu školu ili grupu u predškolskoj ustanovi. Ono što je novina i, po nama, značajan korak napred, inicijatori za angažovanje Servisa za podršku inkluzivnom obrazovanju bili su roditelji, koji su često  posredovali između Servisa, vaspitača, učitelja i nastavnika u cilju što optimalnijeg školovanja njihovog deteta. Servisu se u ovom periodu javljalo najviše nastavnika i stručnih saradnika- pored 203 učitelja i 136 stručnih saradnika, Servisu su se javila 74  predmetna nastavnika, što govori u prilog širenju Mreže inkluzivnog obrazovanja i na nastavnike predmetne nastave koji su, do sada, imali manje senzibiliteta za rad sa decom koja imaju teškoće. Kroz telefonske konsultacije i 328 susreta članova Servisa sa  aktivima stručnih saradnika, direktorima, odeljenskim većima, lokalnim učiteljskim društvima, izvršeno je na stotine intervencija (davanje informacija, savetodavno-stručna podrška, doprinos razvoju pozitivnih stavova prema inkluzivnom obrazovanju) od kojih je najviše bilo u oblasti pružanja  podrške neposrednom radu sa decom sa teškoćama u razvoju- 328. Uz veliko angažovanje Saveza učitelja Republike Srbije, Fondovog strateškog partnera u projektu, i njegovih lokalnih društava inkluzija počinje da se prihvata kao važna oblast stručnog angažovanja učitelja, a rad Servisa je postaje značajna podrška u rešavanju nedoumica iz ove oblasti zbog, još uvek, nepostojanja sistemskog rešenja i podrške;

• Aktivni Lokalni inkluzivni timovi        

Krajem 2006. i tokom 2007. godine uspostavljana je mreža od 10 lokalnih inkluzivnih timova (LIT) u 10 gradova u Srbiji (Beograd - opština Novi Beograd, Pančevo, Zaječar, Kikinda, Kragujevac, Vranje, Niš, Novi Sad, Užice, Kraljevo), u čiji su rad uključeni nastavnici, eksperti za obrazovanje, predstavnici lokalnih samouprava i različitih relevantnih lokalnih službi(zdravstvo, socijalna politika i zapošljavanje), predstavnici udruženja osoba sa hendikepom i drugih NVO, predstavnici privrede i medija.

U okviru akcija Lokalnih inkluzivnih timova, koordinisanih od strane Centra za interaktivnu pedagogiju (CIP) i Inicijative za inkluziju VelikiMali u svih 10 gradova u Srbiji organizovane su  akcije u cilju promocije inkluzivnih vrednosti u zajednici (anketiranje građana, promocija stvaralaštva i zajedništva sve dece, vašari različitosti, predstve forum teatra uz učešće dece iz marginalizovanih grupa...), kojima je obuhvaćeno preko 2000 građana. Pokrenute su inicijative za arhitektonska prilagođavanja objekata potrebama osoba sa hendikepom ili inicijative za osnivanje udruženja roditelja u zaštiti prava dece. Timovi su kreirali i podelili  10 000 komada raznog promotivnog materijala (lifleti, plakati) i učestvovali u preko 30 TV i radio emisija u lokalnim medijima, a informacije o inkluzivnom obrazovanju objavljene su na 3 opštinske Veb stranice; u cilju senzibilizacije javnosti za inkluzivno obrazovanje na 3 skupa, sa oko 60 učesnika promovisana je, u okviru projekta  kreirana, Veb stranica www.inkluzija.org; svih 10 timova kreiralo je i podelilo 3000 Informatora za roditelje sa uputstvima o pravima i mogućnostima ostvarivanja obrazovanja za svu decu.  Realizovani su stručni skupovi-  2 konferencije (150 učesnika) i  7 tribina na temu inkluzivnog obrazovanja sa oko 350 učesnika, predstavnika gradskih vlasti, školske uprave, zdravstva, socijalne zaštite, predškolskih i školskih ustanova i udruženja, ali i  3 predavanja za nastavnička veća i 6 uglednih inkluzivnih časova u školama; organizovano je 7 radionica na ovu temu sa profesionalcima i studentima učiteljskog, pedagoškog i psihološkog fakulteta sa preko 150 učesnika i 1 radionica za članove Udruženja distrofičara i Udruženja za dečju i cerebralnu paralizu. Veliki pomak je učinjen na prikupljanju podataka o deci i mladima kojima je potrebna dodatna podrška- znatno su poboljšane baze podataka u tri okruga u Srbiji( u jednom od njih obrađeno je čak 80% škola); u 2 grada timovi su uspeli da dođu do podataka o 30-oro dece sa smetnjama u razvoju koja se nalaze van sistema obrazovanja. Timovi su, takođe, kreirali  strateške, političke i stručne dokumente, kao što su  Deklaracija o ostvarivanju prava sve dece na obrazovanje,  u Nišu, Strategija razvoja socijalne politike,  u Kikindi, ili 2 priručnika: Priručnik za roditelje gluve i nagluve dece i Priručnik za rad sa učenicima sa ADHD , kao i 1 stručni članak o inkluzivnom obrazovanju koji je prezentovan na Danima primenjene psihologije. 

• Iz štampe izašao "Vodič za unapređivanje inkluzivne obrazovne prakse"

Vodič za unapređivanje inkluzivne obrazovne prakse nastao je iz potrebe da se obrazovanje kod nas razvija u pravcu inkluzivnog obrazovanja i da se na jedan obuhvatan i sistematičan način omogući integrisanje postojećih iskustava. Nastao je iz prakse i namenjen je praksi ali  predstavlja i svojevrsno uputstvo za razvoj inkluzivne politike. Namenjen je pojedinačnom nastavniku, pojedinačnoj obrazovnoj ustanovi i pojedinačnoj lokalnoj zajednici, ali sadrži smernice razvoja inkluzivnosti sistema. On postavlja dete u centar obrazovnog procesa, ali ga okružuje kreativnim i metodički kompetentnim nastavnicima, opredeljenim za uvažavanje osnovnih ljudskih vrednosti i poštovanje osnovnih dečjih prava.
U prikupljanju primera inkluzivne obrazovne prakse učestvovali su vaspitači, nastavnici i stručni saradnici iz cele Srbije. Sabrano je preko tri stotine primera dobre inkluzivne prakse i oni su korišćeni za razvoj Liste kriterijuma i indikatora inkluzivnog obrazovanja, koja predstavlja i ključni sadržaj Vodiča. Lista kriterijuma i indikatora razvijena u projektu značajna je za samovrednovanje škola i kao osnov planiranja razvoja škole. Za neke nastavnike i neke obrazovne ustanove, u razvoju inkluzivne prakse i inkluzivnog usmerenja vrtića i škole, ova lista može biti samo prvi putokaz ka udaljenom cilju, dok će za neke biti samo dodatni podsticaj da se učini još samo par završnih koraka do cilja.
Pored Liste kriterijuma i indikatora dobre inkluzivne prakse, u Vodiču su izneti i rezultati primene Liste u 31 obrazovno-vaspitnoj ustanovi u Srbiji -Beograda, Vranja, Zaječara, Kikinde, Kragujevca, Kraljeva, Niša, Novog Sada, Pančeva i Prijepolja. Lista je pilotirana u pet predškolskih ustanova i u 26 osnovnih škola. Ovo su bile ustanove iz kojih su nastavnici koji su neposredno radili u projektu i ustanove koje su se u različitim aktivnostima u lokalnoj zajednici predstavile kao otvorene za razmišljanja o inkluziji. predstavljaju prve informacije o zastupljenosti kriterijuma i indikatora inkluzivnog obrazovanja kod nas.
Uz filozofiju inkluzije, predstavljanje kriterijuma i indikatora inkluzivnog obrazovanja, osvrt na inkluzivnost naših škola, primere inkluzivne prakse, i u svim tim poglavljima sadržane sugestije i smernice za razvoj našeg obrazovanja, u četvrtom poglavlju namera je bila da se realnost našeg obrazovanja sagleda iz jedne često zanemarene prespektive. U ovom poglavlju reč su dobili učenici sa posebnim potrebama, njihovi roditelji i, naravno, njihovi nastavnici - namera je bila da se proces obrazovanja jednog učenika osvetli iz jedne, dve ili, ponegde, iz sve ove tri važne, takozvane subjektivne perspektive.

Za vrtić i školu kao celinu Vodič može biti upotrebljiv kao podsticaj za razvijanje pozitivne klime i etosa koji neguje uvažavanje različitosti.
Za roditelje ovaj Vodič može imati posebnu namenu - ukazivati na efekte koje redovno obrazovanje u inkluzivnim uslovima ima na razvoj učenika, ukazuje na vidove angažovanja roditelja i na ciljeve koje roditelji mogu postaviti kroz saradnju sa školom i ostvariti u odnosu na školu.
Za lokalnu zajednicu Vodič može da bude podsticajan jer pruža smernice za lokalno planiranje obrazovanja, ukazuje na značaj povezivanja različitih nivoa obrazovanja i povezivanja obrazovanja i rada te upućuje na značaj podrške i razvoja opšte klime uvažavanja različitosti.