Nakon objavljivanja Predloga programa rada školskog pedagoga u osnovnoj i srednjoj školi na sednici Skupštine Pedagoškog društva Srbije (predlog možete pogledati ovde) pozvali smo sve zainteresovane na javnu raspravu o ovom problemu.
Na ovoj strani objavljujemo pismo Prof. dr Nikole M. Potkonjaka koji je želeo da iznese svoj stav o ovoj problematici:
PEDAGOŠKOM DRUŠTVU SRBIJE
Svesrdno podržavam nastojanje Pedagoškog društva Srbije da se učini kraj nerazumevanju i omalovažavanju rada školskih pedagoga u osnovnim i srednjim školama Srbije u kojima ti stručni saradnici veoma uspešno deluju već pola veka.
Nerazumevanje i omalovažavanje rada školskih pedagoga ne dolazi ni od škola, ni od nastavnika, ni od učenika i njihovih roditelja, od onih sa kojima i uz čiju pomoć školski pedagozi uspešno ostvaruju svoje zadatke već dugi niz godina, već, što je za čuđenje, od strane Ministarstva prosvete Srbije i onih "stručnjaka" - pisaca i predlagača zakona, od onih koji umesto da stvaraju neophodne uslove za još uspešniji i kvalitetniji pedagoški rad školskih pedagoga, svojim nepoznavanjem i nerazumevanjem rada ovih (i ostalih) stručnih saradnika u našim školama, iste onemogućavaju u ispunjavanju njihovih ranovrsnih i višestruko složenih, ali izuzetno važnih pedagoških zadataka u školama Srbije.
Jedan sam jedan od stručnjaka, danas, verovatno, sve ređih, koji je bio veoma angažovan, pre pedeset godina, u organizovanju pedagoško-psihološke službe u osnovnim i srednjim školama u Srbiji.
Nisam mogao da zamislim da ću posle pola veka morati ponovo dokazivati da stručni saradnici u našim školama (ovde govorim samo o školskim pedagozima) imaju posebne, izuzetno važne, pedagoške zadatke i područja rada.
Nisam mogao da zamislim da ću morati dokazivati da se radno i vremensko angažovanje školskih pedagoga može jedino izvoditi (kao što se to čini kod svih nastavnika, kao i kod svih ostalih stručnjaka u različitim područjima delatnosti) iz njihovih zadataka, njihovih programa i područja rada u kojima su obavezni da deluju ovi stručnjaci u osnovnim i srednjim školama u Srbiji.
Zar treba, posle pedeset godina kako postoji pedagoško-psihološka služba u školama Srbije, za koje vreme je ona višestruko opradala i dokazala brojnim konkretnim rezultatima pozitivnost svog postojanja i delovanja, zar treba i kome to treba dokazivati da školski pedagozi svoje zadatke ne mogu ostvarivati samo putem "neposrednog rada sa učenicima", kao što to zahteva Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u čl. 125.
Bez neposrednog rada sa nastavnicima, sa roditeljima učenika, sa svim činiocima u okruženju škole, razumljivo i bez neposrednog rada sa učenicima, bez direktnog angažovanja u praćenju i proučavanju pedagoških problema škole, bez iniciranja stalnog inoviranja nastavnog, obrazovnog i vaspitnog rada u školi, školski pedagozi ne mogu ostvariti zadatke koji im se postavljaju.
Za raspodelu obaveznog radnog vremena školskih pedagoga kao stručnih saradnika osnovu može da čini jedino njihov program rada.
Program rada školskih pedagoga je u proteklih pola veka više puta sastavljan, dopunjavan, inoviran (što je sasvim logično i opravdano). Bogata iskustva koja su dosad stečena u praksi rada školskih pedagoga, saznanja na osnovu istraživanja koja su u tom periodu vršena o radu školskih pedagoga, iskustva i saznanja drugih zemalja, omogćavaju da se danas donese jedan, ovom vremenu razvoja naših škola, adekvatan i celovit program rada školskih pedagoga (i ostalih stručnih sradnika u školama). Nije propust školskih pedagoga u školama Srbije što takav inoviran program njihovog rada nije donet.
Savremen, sveobuhvatan i celovit predlog programa rada školskih pedagoga sadržan je u Predlogu programa rada školskih pedagoga u osnovnim i srednjim školama, koji za javnu diskusiju nudi Pedagoško društvo Srbije. Taj Predlog programa rada školskih pedagoga treba podržati. Isto tako treba podržati predloženi način njegovog donošenja, putem javne diskusije, jer to je i najdemokratičniji i najbolji put da se do takvog programa dođe.
Za one koji imaju makar i površan uvid u zadatke i rad školskih pedagoga u proteklih pola veka (a Ministasrtvo prosvete Srbije i stručnjaci koji u njemu rade trebalo bi da imaju ne površan već veoma temeljan i svestran uvid u rad tih stručnih saradnika u osnovnim i srednjim školama) ne može biti sporno da školski pedagozi u školama moraju biti angažovani: u neposrednom radu sa nastavnicima, učenicima i njihovim roditeljima, sa svim institucijama i organizacijama značajnim za rad škole koje su u njenom okruženju, direktno angažovani u planiranju, programiranju, ostvarivanju i vrednovanju nastavnog, obrazovno-vaspitnog programa i procesa u školi, da moraju biti inicijatori i organizatori proučavanja pedagoških problema u školi u kojoj rade, veoma angašovani u radu svih stručnih organa u školi, angažovani i odgovorni za stalno unapređivanje odnosa među svim subjektima u školi, kao i za stalno unapređivaeu upravljanja i rukovođenja školom.
Razumljivo, to su osnovna područja angažovanja i rada školskih pedagoga u školi. Život, međutim, stalno nameće nove i nove probleme i zadatke školskom pedagogu. I kada ne bi bilo tako, već kada bi se radilo samo o onom što je navedeno napred kao područja rada ovih stručnih saradnika, to dovoljno govori o složenosti i različitosti njihovih zadataka. Od školskih pedagoga se, s pravom, očekuje da budu dovoljno spremni i obrazovani da odgovore tako brojnim i različitim zadacima i životnim izazovima. Svi nastavnici u školi moraju stalno stručno da se usavršavaju. Školski pedagozi to moraju činiti daleko više od ostalih. Ne samo zbog toga što su oni u školi glavni organizatori stručnog usavršavanja nastavnika, već zbog zadataka koji su pred njima. Kao i svi nastavnici i školski pedagozi moraju iimati dovoljno vremena za pripremu za svoj veoma složeni pedagoški rad.
Zbog svega napred rečenog, kao i zbog različitosti uslova u kojima školski pedagozi u osnovnim i srednjim školama ostvaruju svoju misiju i zadatke, raspodela radnog vremena pedagoga mora biti veoma fleksibilna. Samo tako oni mogu da iskažu svoje stvaralaštvo, svoju spremnost da se angažuju u punoj meri na rešavanju problema sa kojima se škola suočava. Treba samim školskim pedagozima ukazati poverenje i prihvatiti njihove predloge o najpovoljijoj raspodeli obaveznog radnog vremena. Nema razloga sumnji da oni to neće učiniti na dobrobit naših škola, nastavnika, učenika i njihovih roditelja, u krajnnjoj linji, na dobrobit našeg društva u celini.
Još jednom da ponovim. Nisam mogao pomisiti da će se posle pedeset godina uspešnog rada školskih pedagoga u našim školama doneti Zakon koji će ih sprečavati u njihovoj i te kako važnoj pedagoškoj misiji i delovanju.
Mislim da imam puno pravo na napred iznete predloge, tvrdnje i kritike. Jer, pored ostalog, da to ponovim, pre pedeset godina sam bio lično angažovan na organizovanju prve pedagoško-psihološke službe u našim osnovnim i srednjim školama (ako nam je tada ta služba bila potrebna, a bila je, zato smo je i uveli u škole, ona nam je danas još mnogo potrebnija), kao profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu učestvovao sam u obrazovanju stotina i stotina školskih pedagoga (i jednog broja školskih psihologa), koji rade u našim školama, objavio sam više radava o školskim pedagozima, imam dobar uvid u rad istih i sličnih službi i stručnjaka u školama većeg broja drugih zemalja. Jednom rečju mislim da dobro poznajem rad školskih pedagoga i potrebu njihovoh postojanja i delovanja u našim školama.
Trenutno se nalazim, kao Predsednik, na čelu Srpske akademije obrazovanja i nije ni članovima Akademije ni meni lično nevažno šta se dešava u našim školama i sa stručnjacima koji doprinose ostvarivanju zadataka obrazovanja i vaspitanja i mladih i odraslih u Srbiji.
Na osnovu svega rečenog predlažem:1. da se prihvgati poziv Pedagoškog društva Srbije i da se, posle obavljene javne diskusije, usvoji savremen i celovit program rada školskim pedagoga, 2. da se na osnovu tog programa izvrši adekvatna raspodela radnog vremena školskih pedagoga i 3. da se izvrše odgovarajuće popravke u Zakonu koji onemogućava školske pedagoge u njihovom pedagokom delovanju u školama Srbije.
10 janura 2008.g. Prof. dr Nikola M. Potkonjak
Predsednik Srpske akademije obrazovanja
|
