U prostorijama Gradske skupštine, 25. maja održana je još jedna u nizu tribina pod nazivom "Nasilje u našim obrazovnim institucijama" u organizaciji Pedagoškog društva Srbije.

(peuzmite i pročitajte tekst o ovoj tribini objavljen u Prosvetnom pregledu: Nasilje -Prosvetni pregled PDF fajl veličina: 58 KB)

Povod za ovu temu predstavlja zahtev roditelja koji je došao sa molbom upućenom na našu adresu. Verujemo da smo odgovorili u skladu sa očekivanjima i da ćemo to činiti i nadalje. Namera je da stručnu javnost, kao i druge aktere obrazovnog procesa, roditelje i učenike podstaknemo na razmišljanje o psihofizičkom nasilju u obrazovnim institucijama. Skupu je prisustvovalo 140 profesora, roditelja i stručnih saradnika. Skup otvorila je Vesna Mirović- Pjević. Gosti tribine bili su prof. dr Veronika Išpanović sa Instituta za mentalno zdravlje i prof. dr Jelena Srna sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Gordana Stojanović, zamenik republičkog javnog tužioca. Tribinu je vodio Miroslav Pavlović sa Instituta sa mentalno zdravlje. Učesnici tribine složili su se da nasilje kao univerzalnu i razornu pojava možemo pobediti samo aktivnim stavom i multidisciplinarno pristupm. Postavlja se pitanje, kao što reče na početku svog izlaganja prof. dr Jelena Srna, "Da li smo mi prava adresa na koju se obratio i naš roditelj?" Javno mnenje uopšte, a naročito svi relevantni akteri, postali su poslednjih godina svesni fenomena nasilja u školama, naročito u vezi sa posebno tragičnim incidentima koje su zabeležili mediji. Porast nasilnih incidenata je karakteristika svih evropskih društava, pa ni vaspitno-obrazovna zajednica nije izuzetak. Nasilje u školama nije nov fenomen, ali bi se reklo da se tokom poslednjih godina značajno promenilo po karakteru, naročito po sve većoj nesposobnosti školskog okruženja da se izoluje od napetosti i teškoća svih vrsta koje karakterišu društvo u celini, kao i lokalne zajednice u kojima se škole nalaze. Postoji širok dijapazon oblika koje školsko nasilje ima , njegovih konteksta i uzroka. Deca i mladi mogu biti nasilnici , ali i borci protiv nasilja ( žrtve i počinioci). Nasilje u školi javlja se na sledećim relacijama: nasilje učenika prema učeniku, nasilje nastavnika prema učeniku i nasilje učenika prema nastavniku. Za nas je posebno interesantno emocionalno zlostavljanje, najrašireniji oblik koji se najmanje opaža , pratilac svih drugih oblika. U našoj školi se svakodnevno dešava ovaj proces u kome jedna osoba sistematski unižava i uništava psihičke aspekte druge osobe. Svedoci smo poruka "Ništa ne znaš", " Sedi i ćuti", " Nisi ti za ovu školu",

Prevencija nasilja je ključni zadatak vaspitanja za demokratsko građanstvo (tolerancija i međukulturni dijalog, ravnopravnost polova, ljudska prava, miroljubivo razrešavanje konflikata, ljudsko dostojanstvo, nenasilje).
Mladi ljudi su akteri i ključni partneri u svim aktivnostima iz ove oblasti jer potrebno je da postoje mehanizmi za preduzimanje akcije pre nego što dođe do nasilja. Podizanjem svesti među svim uključenim stranama i kroz preventivni rad brzi i adekvatni mehanizmi reakcije biće na raspolaganju svuda gde bude dolazilo do ovakvih pojava . Sve strane moraju da prepoznaju potrebu za delovanjem i treba da povećaju svoju aktivnu ulogu. Razmena i dijalog treba da budu razvijeni na svim nivoima unutar zajednica, ali takođe i između njih.

Budući da je uzrok koji stoji iza nasilja u školama jednim delom u spoljnim pojavama, svaka akcija, naročito preventivna, treba da zbliži ne samo različite elemente u obrazovnom sistemu, već i aktere iz lokalne zajednice. Jedan od razloga leži i u nepoznavanju psihofizičkih karakteristika učenika, nepostojanju odgovornosti za činjenje kod profesora, ali i kod roditelja i učenika.
Kao posledica toga, razvoj partnerstava je osnovni preduslov za kratkoročnu srednjeročnu i dugoročnu efektivnost preventivnog rada, u poređenju sa bilo kojom drugom akcijom.
Nasilje ima ogromnu socijalnu cenu, koja traži preduzimanje preventivnih akcija s ciljem opipljivog smanjivanja njegove učestalosti.
Školska zajednica, u svim svojim oblicima (nastavnici , administrativna i upravna tela, socijalne i zdravstvene službe i nenastavno osoblje, učenici, roditelji), lokalne i regionalne vlasti , razne specijalizovane službe, omladinske organizacije, predstavnici civilnog društva, naročito nevladine organizacije , mediji, nacionalne vlasti uključene u politiku obrazovanja mladih treba da kao najvažnije procene klimu u školama i celoj zajednici . Potrebno je sprovesti analizu koja uključuje sve partnere na osnovu lokalnih okolnosti, koja će odrediti, pragmatično ali sveobuhvatno, različite pojave koje postoje u lokalnoj zajednici, a koje mogu dovesti do razvoja nasilja.

Najavljen je Protokol koji će uvesti sistem indikatora koji identifikuje pojave sa potencijalom da dovedu do nasilja čim se one pojave (sistem ranog uzbunjivanja). Pored ostalog on će uključivati:
Mesta na kojima se razmenjuju informacije - za podizanje svesnosti, identifikaciju zajedničkih ciljeva, procenu i praćenje situacije biće definisana. I pored toga, održavaće se dovoljna fleksibilnost, kako bi bilo moguće brzo prilagođavanje promenama u lokalnoj zajednici ili novonastalim problemima.
Postojaće jasan podsetnik o pravilima koja se primenjuju na počiniocima nasilnih dela, zajedno sa uravnoteženom i odgovarajućom kaznom koja se naročito usredsređuje na ispravljanje štete i prepoznavanje počinjenog dela, kao i na sprovođenje vaspitnih mera.

Na kraju ostaje saznanje da:
Na svakome od nas leži deo odgovornosti za ono što se zbiva sa svetom, makar toliko koliko i kako u njemu delujemo, jer kao što reče prof. Dr Veronika Išpanović, "možda smo baš mi kao modeli u svojim školama , radnim sredinama pomognemo deci , mladima da izbegnu ciklus nasilja".

Na kraju skupa, Sonja Žarković je najavila da je ova samo nastavak tribina o nasilju u instituciajma i da ćemo u septembru na seriji okruglih stolova pozivati na odgovornost sve oni koji diskriminišu, manipulišu i vrše svakodnevno nasilje u obrazovnim institucijama , u školama, internatima za učenike, kao i na fakultetima.