:: DVE GODINE RADA NOVE REDAKCIJE ČASOPISA ::

Preuzimajući uređivanje časopisa "Nastava i vaspitanje", počev od prvog broja 2006. godine, redakcija je obećala čitaocima orijentaciju na tekstove zasnovane na naučnim istraživanjima pedagoških problema, izloženim tako da i praktičari mogu iz njih crpsti ideje za poboljšavanje sopstvenog rada i rešavanje problema s kojima se sreću. Takođe, predviđeno je da se više prostora da stranim iskustvima i metodičkim inovacijama, kao i srednjem stručnom obrazovanju. U želji da se obezbedi redovno izlaže-nje časopisa, prešlo se na četiri broja godišnje, a predviđeni ritam je održan.
Ono što je mnogo važnije jesu doprinosi vrsnih stručnjaka objavljiva ni u 2006. i 2007. godini. U osam brojeva izašlih u tom periodu, 68 radova potpisali su doktori nauka, 16 radova magistri i 30 tekstova stručnja ci iz različitih oblasti relevantnih za područje vaspitanja i obrazovanja. Među njihovim radovima 25 je izvornih naučnih radova, u kojima se saopštavaju rezultati istraživanja koja su autori sproveli.
U 36 preglednih članaka, autori postupkom komparativne analize prikazuju istraživanja i teorijske postavke svetskih i domaćih naučnika u oblastima značajnim za pedagošku nauku. Osim toga, 30 priloga potpisali su stručnjaci koji rade u praksi i koji saopštavaju svoja iskustva iz rada s decom ili na unapređivanju nastave.

Kroz 15 do sada objavljenih prikaza, uključujući i ovaj broj, čitaocima je ponuđena mogućnost da upoznaju nove pedagoške publikacije i značajne naučne i stručne skupove.
Analiza rubrika, koje su promenljive, shodno radovima koji se prihvataju za štampu posle pribavljanja mišljenja kompetentnih recenzenata, pokazuje da je u rubrici naslovljenoj Nastava i učenje objavljen najveći broj radova (28 tekstova ) i da se oni bave kognitivnim i metakognitivnim strategijama u procesu učenja, inovacionim modelima nastave, kao što su aktivno učenje, višefrontalna nastava, metodama rada i standardima za učenička postignuća, učenjem posredstvom novih tehnologija komunikacije i nekim specifičnim pitanjima kao što su vrednovanje kvaliteta univerzitetske nastave, uticaj afektivnih stilova na učenje u procesu nastave, podsticanje kreativnosti. Neki od ovih radova veoma uspešno tretiraju pitanja učenja stranih jezika, motivacije, multikulturalizma, upotrebe udžbenika i međunarodnih standarda i pokazatelja uspešnosti učenika.

Istraživanja problema obrazovanja dece sa posebnim potrebama (sedam objavljenih tekstova) odnose se na razvoj verbalnih sposobnosti, sposobnosti čitanja, školski uspeh, smetnje u učenju i slično. Rezultati ovih istraživanja korisni su ne samo za one koji kao specijalisti rade s decom s posebnim potrebama, već i za podsticanje inkluzije ove dece u redovne škole.

Iako je objavljen veći broj tekstova koji se bave nastavnicima i saradnicima u vaspitno-obrazovnim ustanovama (devet objavljenih tekstova), potvrđuju opštu klimu u našem obrazovnom sistemu. Naime, malo je istraživača i stručnjaka koji se bave, pa samim tim i pišu, o ključnim pitanjima vezanim za kadar u obrazovanju, a to su inicijalno obrazovanje, profesionalni razvoj, profesionalni standardi, selekcija kadrova, jednom rečju, istraživači obrazovnih problema ne bave se politikom planiranja i razvoja kadra za obrazovanje, kao ni temama kao što su motivacija za nastavnički poziv i stres koji ova profesija potencijalno nosi u sebi.

Objavljeno je sedam članaka posvećenih predškolskom vaspitanju, tri posvećena novim tehnologijama komunikacije i obrazovanju na daljinu i po dva iz oblasti metodologije istraživanja pedagoških pojava i politike obrazovanja.

Srednje obrazovanje, iako je planirano da se tom nivou obrazovanja posveti veća pažnja, zastupljeno je samo jednim tekstom do sada, kao i školska praksa i obrazovanje za razvoj. Iako je kontroverzno pitanje budućeg razvoja srednjeg stručnog, profesionalnog obrazovanja, nema, nažalost, ozbiljnijih istraživačkih radova o tom nivou obrazovanja, kao ni o univerzitetskom obrazovanju, čemu bi ovaj časopis rado pružio prostor.

Čini se vrednim da posebno istaknemo otvaranje časopisa autorima iz drugih zemalja, pa se u osam brojeva našlo i osam tekstova autora iz Rusije, Francuske, Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Politika časopisa je da se redovno pojavljuju radovi istraživača iz inostranstva, kao i da se redakcija proširi inostranim članovima, čime bismo omogućili bolji i veći protok naučnih saznanja bitnih za razvoj našeg obrazovanja, a radi povećanja kompetentnosti i kompatibilnosti na globalnom planu.