:: Stavovi učenika 8. razreda o težini obaveznih  nastavnih predmeta ::

PODRUŽNICA PEDAGOŠKOG DRUŠTVA KRALjEV0
Mart - april, 2008.

Istraživanje na temu:  

''Stavovi učenika osmog razreda o težini obaveznih  nastavnih predmeta''

ISTRAŽIVANjE IZVRŠIO:
ISTRAŽIVAČKI TIM PODRUŽNICE
Koordinator tima:
Mile Kenić

U V O D

Kako naši učenici percipiraju težinu nastavnih predmeta i kako ona korelira sa njihovim ocenama predmet je mini istraživanja kojim smo se mi bavili.

Koristeći metod skale rangova, najpre se rangirala težina nastavnih predmeta, sa stanovišta učenika, a zatim se rangiranje kompariralo sa ocenama iz rangiranih predmeta i iz toga izvodile deskripcije i  zaključci.
Kako je istraživanje sprovedeno na ograničenom i malom uzorku, ne očekujemo da njegovi rezultati budu reprezentativni reper u smislu izvođenja nekih generalnih zaključaka vezanih za ovu tematiku, ali držimo do toga da će rezultati svakako biti veoma korisni prilikom sagledavanja određenih tendencija koje su istraživanjem uočene i definisane.

PRILAZ ISTRAŽIVANjU

Učenička percepcija težine nastavnih predmeta predstavlja problematiku kojom se ovo istraživanje bavi.
Ustaljeno je mišljenje (kako među učenicima, tako i među samim nastavnicima) o podeli nastavnih predmeta na ''bitne'' i ''nebitne''; ''korisne'' i ''beskorisne''; ''lake'' i ''teške''..., a kako na ovu poslednju ''podelu'' gledaju sami učenici, pokušali smo da, u izvesnoj meri, i ograničeni samom ograničenošću veličine uzorka ispitane učeničke populacije, rasvetlimo ovim istraživanjem.

Vršeći ovo istraživanje, nismo imali nekih značajnijih problema, sem donekle problema organizacione prirode: u smislu razuđenosti škola koje su uzele učešća u istraživanju i, samim tim, nešto dužih rokova potrebnih za razmenu informacija i dostavu obrađenih podataka ka koordinatoru istraživanja.

PREDMET ISTRAŽIVANjA

Predmet istraživanja je fenomenologija učeničke percepcije o težini obaveznih nastavnih predmetima i komparacija i korelacija percepcije učenika sa njihovim edukativnim postignućima u okviru percipiranih kategorija.
Dakle, iskustvena saznanja, vrednosni stavovi, procene i projekcije učenika su esencijalna problematika kojom se ovo istraživanje bavi.

CILj I ZADACI ISTRAŽIVANjA

OSNOVNI CILj ISTRAŽIVANjA:
Utvrditi procenu težine nastavnih predmeta i ukazati na korelaciju sa ocenom iz nastavnih predmeta.

ZADACI ISTRAŽIVANjA:

1. Utvrditi procenu težine nastavnih predmeta;
2. Rangirati težinu nastavnih predmeta na osnovu učeničke procene;
3. Ukazati na korelacije procenjene težine nastavnih predmeta sa ocenama iz predmeta.

HIPOTEZA U ISTRAŽIVANjU

OSNOVNA HIPOTEZA OD KOJE SE U ISTRAŽIVANjU POŠLO JE:
Pretpostavljamo da je ocena iz nastavnih predmeta u korelaciji sa učeničkom procenom težine nastavnih predmeta na sledeći način: ukoliko je rang procenjene težine nastavnog predmeta viši, utoliko je ocena iz nastavnog predmeta niža; Ukoliko je rang procenjene težine nastavnog predmeta niži, utoliko je ocena iz nastavnog predmeta viša; Srednji rang procenjene težine nastavnog predmeta odgovara i oceni iz nastavnog predmeta koja se kreće u srednjim okvirima.

NAPOMENA: Kada smo vršili interpretaciju dobijenih rezultata, a kako bismo kategorije rangova lakše komparirali i definisali korelacije sa uspehom iz predmeta, pošli smo od sledećeg tumačenja rangova težine:

1. od 1,00 - 1,50 - veoma lak predmet
2. od 1,51 - 2,50 - pretežno lak predmet
3. od 2,51 - 3,50 - srednji nivo težine
4. od 3,51 - 4,50 - uglavnom težak predmet
5. od 4,51 - 5,00 - veoma težak predmet

UZORAK

Uzorak u ovom istraživanju su činili učenici 8. razreda iz 10 osnovnih škola.
Prikaz uzorka je izvršen tabelarno.

Tabela 1. prikaz uzorka istraživanja

PRIMENjENA METODOLOGIJA

U istraživanju o kojem u ovom radu izveštavamo primenjeno je anketiranje ispitanika Upitnikom za učenike. Jedan deo Upitnika je bio posvećen izricanju učeničkih vrednosnih percepcija o težini obaveznih nastavnih predmeta, dakle, bio je vezan za ispitivanje vrednosnih stavova učenika. Drugi deo Upitnika je bio posvećen evidentiranju empirijske situacije o učeničkom edukativnom postignuću iz pojedinih nastavnih predmeta izražene kroz ocene na polugodištu.

U svrhu prikazivanja dobijenih rezultata korišćene su metode frekvencije, procenata i deskriptivne ststistike.

OBRADA DOBIJENIH REZULTATA

Obradu dobijenih podataka za škole u kojima je anketiranje sprovedeno su izvršili i uneli u Liste za evaluaciju odgovora članovi Tima zaduženi za sprovođenje i evaluaciju anketiranja u pojedinim školama, a definitivnu obradu i evaluaciju dobijenih podataka i prikaz rezultata istraživanja je izvršio koordinator Istraživačkog tima.

Evaluacija dobijenih podataka predstavljena je u delu o razultatima istraživanja.

R  E  Z  U  L  T  A  T  I      I  S  T  R  A  Ž  I  V  A  Nj  A

Tabela 2. Distribucija rezultata na uzorku

Napomena:
*rang - prosečan rang težine na nivou ispitanog uzorka škole
*p.oc. - prosečna (srednja) ocena

Tabela 3. Rangiranje težine obaveznih nastavnih predmeta

Tabela 4. Ocene iz nastavnih predmeta na kraju 1. polugodišta

Tabela 5. uporedni prikaz prosečnog ranga težine i prosečne ocene

DESKRIPCIJA DOBIJENIH REZULTATA:

Kada vršimo deskripciju dobijenih rezultata, onda je možemo izvršiti sa stanovišta dva pokazatelja:

1. pokazatelj su rezultati koji se u ovim tabelarnim prikazima  mogu videti na Tabeli 2. , a tiču se dela evaluacije koji se bavi obradom dobijenih podataka iz svih škola čiji su učenici činili uzorak istraživanja, pojedinačno;
2. pokazatelj su rezultati koji se u ovim tabelarnim prikazima mogu videti na Tabelama 3, 4 i 5, a tiču se generalnih rangova na nivou celokupnog uzorka.

1.a. Kada je reč o rezultatima koji se  vide u tabelarnom prikazu na Tabeli 2 , a empirijski se do njih došlo analizom dobijenih rezultata za svaku školu  pojedinačno, onda možemo konstatovati sledeće:

a) matematika: prosečan rang težine ovog predmeta varira od 3,32 (OŠ ''Đura Jakšić'' - Konarevo), pa sve do 4,47 (OŠ ''Josif Pančić'' - Baljevac). Takođe, na skali rangova  varira od 1. mesta po težini (u četiri škole - OŠ ''Olga Milutinović'' - Godačica; OŠ ''Sutjeska'' - Raška; OŠ ''Vitanovac'' - Vitanovac; OŠ ''Josif Pančić'' - Baljevac), pa do 5. mesta po težini (OŠ ''Branko Radičević'' - Vitkovac). Prosečna ocena varira od 1,95 (OŠ ''Olga Milutinović'' - Godačica) do 3,05 (OŠ ''Jošanička Banja'' - Jošanička Banja).

b) fizika: prosečan rang težine ovog predmeta varira od 3,13 (OŠ ''Vitanovac'' - Vitanovac, pa sve do 4,53 (OŠ ''Dragan Đoković Uča'' - Lađevci). Na skali rangova  varira od 1. mesta po težini (u tri škole - OŠ ''Dragan Đoković Uča'' - Lađevci; OŠ ''Živan Maričić'' - Žiča; OŠ ''Đura Jakšić - Konarevo), pa do 5. mesta po težini (OŠ ''Raška'' - Raška). Prosečna ocena varira od 2,04 (OŠ ''Olga Milutinović'' - Godačica) do 3,47 (OŠ ''Josif Pančić'' - Baljevac).

v) hemija: prosečan rang težine ovog predmeta varira od 3,03 (OŠ ''Đura Jakšić'' - Konarevo), pa  do 3,96 (OŠ ''Vitanovac'' - Vitanovac). Na skali rangova varira od 1. mesta po težini (u dve škole - OŠ ''Branko Radičević - Vitkovac; OŠ ''Živan Maričić'' - Žiča), pa do 6. mesta po težini (OŠ ''Raška'' - Raška). Prosečna ocena varira od 2,04 (OŠ ''Olga Milutinović'' - Godačica) do 3,26 (OŠ ''Josif Pančić'' - Baljevac).

g) srpski jezik: prosečan rang težine ovog predmeta varira od 2,73 (OŠ ''Josif Pančić'' - Baljevac), pa sve do 4,16 (OŠ ''Jošanička Banja'' - Jošanička Banja). Na skali rangova varira od 1. mesta po težini (u OŠ ''Jošanička Banja'' - Jošanička Banja), pa do 6. mesta (OŠ ''Sutjeska'' - Raška). Prosečna ocena varira od 1,91 (OŠ ''Olga Milutinović'' - Godačica) do 3,71 (OŠ ''Josif Pančić'' - Baljevac).

d) engleski jezik: prosečan rang težine ovog predmeta varira od 2,26 (OŠ ''Josif Pančić'' - Baljevac), pa sve do 3,96 (OŠ ''Raška'' - Raška). Na skali rangova varira od 1. mesta po težini  (OŠ ''Raška'' - Raška), pa sve do 9. mesta (OŠ ''Olga Milutinović'' - Godačica). Prosečna ocena varira od 2,65 (OŠ ''Živan Maričić'' - Žiča) do 3,68 (OŠ ''Josif Pančić'' - Baljevac).

đ) istorija: prosečan rang težine ovog predmeta varira od 1,91 (OŠ ''Živan Maričić'' - Žiča), pa sve do 3,41 (OŠ ''Raška'' - Raška). Na skali rangova varira od 3. mesta po težini ( u dve škole - OŠ ''Raška'' - Raška; OŠ ''Olga Milutinović'' - Godačica), pa sve do 11. mesta (OŠ ''Živan Maričić'' - Žiča). Prosečna ocena varira od 2,00 (OŠ ''Olga Milutinović'' - Godačica) do 3,83 (OŠ ''Vitanovac'' - Vitanovac).

e) biologija: prosečan rang težine ovog predmeta varira od 2,15 (OŠ ''Dragan Đoković Uča'' - Lađevci), pa do 3,17 (OŠ ''Živan Maričić'' - Žiča). Na skali rangova varira od 6. mesta po težini (u tri škole - OŠ ''Josif Pančić'' - Baljevac; OŠ ''Živan Maričić'' - Žiča; OŠ ''Olga Milutinović'' - Godačica), pa do 8. mesta ( u tri škole - OŠ ''Dragan Đoković Uča'' - Lađevci; OŠ ''Jošanička Banja'' - Jošanička Banja; OŠ ''Branko Radičević'' - Vitkovac). Prosečna ocena varira od 2,56 (OŠ ''Živan Maričić'' - Žiča) do 3,68 (OŠ ''Josif Pančić'' - Baljevac).

ž) geografija: prosečan rang težine ovog predmeta varira od 2,26 (OŠ ''Josif Pančić'' - Baljevac), pa do 3,00 (u dve škole - OŠ ''Sutjeska'' - Raška; OŠ ''Raška'' - Raška). Na skali rangova varira od 5. mesta po težini  (OŠ ''Sutjeska'' - Raška), pa  do 9. mesta (u tri škole - OŠ ''Vitanovac'' - Vitanovac; OŠ ''Jošanička Banja'' - Jošanička Banja; OŠ ''Branko Radičević'' - Vitkovac). Prosečna ocena varira od 2,78 (OŠ ''Živan Maričić'' - Žiča) do 3,95 (u dve škole - OŠ ''Josif Pančić'' - Baljevac;  OŠ ''Jošanička Banja'' - Jošanička Banja).

z) tehničko obrazovanje: prosečan rang težine ovog predmeta varira od 1,28 (OŠ ''Dragan Đoković Uča'' - Lađevci), pa sve  do 3,22 (OŠ ''Branko Radičević'' - Vitkovac). Na skali rangova varira od 6. mesta po težini (u dve škole -   OŠ ''Branko Radičević'' - Vitkovac;     OŠ ''Jošanička Banja'' - Jošanička Banja;), pa do 11. mesta (OŠ ''Dragan Đoković Uča'' - Lađevci). Prosečna ocena varira od 2,70 (OŠ ''Branko Radičević'' - Vitkovac) do 4,52 (OŠ ''Đura Jakšić - Konarevo).

i) muzička kultura: prosečan rang težine ovog predmeta varira od 1,29 (OŠ ''Đura Jakšić - Konarevo), pa  do 2,50 (OŠ ''Olga Milutinović'' - Godačica). Na skali rangova varira od 9. mesta po težini (u dve škole - OŠ ''Olga Milutinović'' - Godačica; OŠ ''Dragan Đoković Uča'' - Lađevci), pa do 11. mesta (u tri škole - OŠ ''Đura Jakšić - Konarevo; OŠ ''Sutjeska'' - Raška; OŠ ''Vitanovac'' - Vitanovac). Prosečna ocena varira od 3,30 (OŠ ''Živan Maričić'' - Žiča) do 4,63 (OŠ ''Josif Pančić'' - Baljevac).

j) likovna kultura: prosečan rang težine ovog predmeta varira od 1,13 (OŠ ''Branko Radičević'' - Vitkovac), pa do 1,77 (OŠ ''Đura Jakšić - Konarevo). Na skali rangova varira od 9. mesta po težini (OŠ ''Đura Jakšić - Konarevo) do 12. mesta (u dve škole - OŠ ''Živan Maričić'' - Žiča; OŠ ''Branko Radičević'' - Vitkovac). Prosečna ocena varira od 3,91 (OŠ ''Olga Milutinović'' - Godačica) do 4,96 (OŠ ''Raška'' - Raška).

k) fizičko vaspitanje: prosečan rang težine ovog predmeta varira od 1,00 (OŠ ''Jošanička Banja'' - Jošanička Banja) do 2,47 (OŠ ''Živan Maričić'' - Žiča). Na skali rangova varira od 9. mesta (OŠ ''Živan Maričić'' - Žiča), pa do 12. mesta (u šest škola: OŠ ''Jošanička Banja'' - Jošanička Banja; OŠ ''Raška'' - Raška; OŠ ''Olga Milutinović'' - Godačica; OŠ ''Đura Jakšić - Konarevo; OŠ ''Vitanovac'' - Vitanovac; OŠ ''Sutjeska'' - Raška). Prosečna ocena varira od 4,37 (OŠ ''Josif Pančić'' - Baljevac) do 5,00 (u dve škole - OŠ ''Olga Milutinović'' - Godačica; OŠ ''Sutjeska'' - Raška).

2.a. Kada je reč o rezultatima koji se  vide u tabelarnom prikazu na Tabelama 3, 4 i 5 , a empirijski se do njih došlo sintezom dobijenih rezultata iz svih škola čiji su učenici činili uzorak istraživanja i oni predstavljaju generalne rangove na nivou celokupnog uzorka, onda možemo konstatovati da na osnovu učeničke vrednosne percepcije o težini obaveznih nastavnih predmeta:
- u veoma teške predmete: ne spada nijedan predmet;
- u uglavnom teške predmete spadaju: matematika, fizika i hemija;
- u srednji nivo težine predmeta spadaju: srpski jezik, engleski jezik, istorija, biologija i geografija.
- u pretežno lake predmete spadaju: tehničko obrazovanje, muzička kultura i likovna kultura;
- u veoma lake predmete spada: fizičko vaspitanje.

ZAKLjUČNE KONSTATACIJE:

1.
Kada imamo u vidu evaluaciju distribucije rezultata na uzorku pojedinačnih škola (Tabela 2.), onda možemo zaključiti:
A) postoji značajna divergencija u rangiranju nivoa težine nastavnih predmeta između različitih škola;
B) postoji značajna divergencija vrednosti prosečnih (srednjih) ocena iz nastavnih predmeta između različitih škola.

2.
Kada imamo u vidu evaluaciju rezultata uporednog prikaza prosečnog ranga nastavnih predmeta i prosečne ocene iz nastavnih predmeta (komparacija Tabele 2. i Tabele 5.), onda možemo zaključiti:
A) postoji značajna divergencija rangova težine nastavnih predmeta na nivou pojedinačnih škola u odnosu na generalne rangove na nivou celog uzorka;
B) postoji značajna divergencija između vrednosti prosečnih ocena iz nastavnih predmeta na nivou pojedinačnih škola  u odnosu na generalnu prosečnu ocenu na nivou celog uzorka.

3. 
Krucijalna konstatacija: Kada analiziramo uporedni prikaz prosečnog ranga težine nastavnih predmeta i vrednosti  prosečne ocene iz nastavnih predmeta, dolazimo do krucijalnog zaključka da je vrednost prosečne ocene iz nastavnog predmeta obrnuto srazmerna u odnosu na rang težine nastavnog predmeta: što je nastavni predmet rangiran kao teži - ocena iz njega je niža i, obratno: što je nastavni predmet rangiran kao lakši - ocena iz njega je viša! Dakle, ukoliko prosečni rang  težine rangiranih nastavnih predmeta raste, utoliko prosečna ocena iz  rangiranih nastavnih  predmeta opada i, obratno - ukoliko prosečni rang  težine rangiranih nastavnih predmeta opada, utoliko prosečna ocena iz  rangiranih nastavnih  predmeta raste! Srednji rang  težine nastavnih predmeta odgovara i prosečnoj oceni iz tih nastavnih predmeta koja se kreće u srednjim okvirima.
Dakle, osnovna hipoteza od koje se pošlo u ovom istraživanju je potvrđena.

R   E   Z   I   M   E:
Šta reći na kraju, a ne iskoračiti mnogo iz okvira koji su imanentni za predmet i evaluaciju ovog istraživanja. Koje su mogući pravci usaglašavanja parametara koji utiču  na vrednosnu orijentaciju učenika ka nastavnim predmetima; kako usaglasiti parametre koji čine ili bi trebalo da čine ocenu iz nastavnih predmeta; kako uspostaviti opštu strategiju vrednovanja edukativnih postignuća i rezultata učenika...

Ono što smo (iako na malom uzorku, ali iz naših širih iskustvenih znanja pretpostavljamo  da je to tako) ovim istraživanjem u određenom stepenu osvetlili, može se svesti na dve grupe pokazatelja -  faktora, a koji mogu, svakako, da čine određene smernice za razmišljanje o nekoj opštoj strategiji prevazilaženja uočenih problema i nedostataka:

1. objektivni pokazatelji - faktori:

1. uočena je evidentna neusaglašenost kriterijuma ocenjivanja između nastavnika istog predmeta, a iz različitih škola;
2. postavlja se pitanje objektivnosti ocenjivanja: ne primenjuju se u praksi (a verovatno kod mnogih nastavnika i ne postoje profesionalne kompetencije za njihovu izradu) modeli sumativne provere znanja formalnim testovima znanja (ili nekom drugom objektivnom metodologijom);
3. pitanje objektivnosti: ne primenjuje se u praksi procedura standardizovanih provera znanja iz predmeta standardizovanim metodologijama (testovima...);
4. postavlja se pitanje strategije ocenjivanja - ''šta'', ''kada'', ''koliko često'', ''na koji način''... ocenjivati (primena objektivne metodologije provere znanja za različite etape nastavnog procesa);
5. pitanje postojanja usaglašenosti kriterijuma o stepenu važnosti - o nivou i stepenu usvojenosti i operativnosti uporišnih saznanja u svakom nastavnom predmetu ponaosob, a koje svaki učenik treba da poseduje;
6. pitanje nepostojanja jasne opšte (nacionalne) strategije u pristupu ocenjivanju (u vidu operacionalizacije metodologije vrednovanja ishoda i nivoa koji su predviđeni), kao i konačne operacionalizacije i sprovođenja provere znanja na opštem nivou (standardizovani završni testovi znanja, standardizovani testovi opšte kulture... na nacionalnom nivou).

2. subjektivni pokazatelji - faktori:

1. u praksi se uočavaju evidentno različiti (pa, ponekad i potpuno suprotstavljeni) subjektivni vrednosni stavovi nastavnika: o značaju ''svog'' nastavnog predmeta (u okviru koga oni izvode nastavu) i komparacije njegove ''važnosti'' u odnosu na ostale nastavne predmete (a pri tom neretko nekritički favorizujući ''svoj'' predmet);
2. u praksi se često uočavaju i evidentno različiti subjektivni vrednosni stavovi različitih nastavnika i o: značaju pojedinih nastavnih oblasti u okviru istog nastavnog predmeta;
3. uočava se u mnogim školama i negativan transfer u ocenjivanju po stereotipu (ako većina nastavnika u školi ima stroge kriterijume, ostali im se priključuju i obratno...);
4. uočava se i (ko zna od kada nasleđena) stereotipna podela kod samih nastavnika na: ''bitne'', ''manje bitne'' i ''nebitne'' nastavne predmete;

1. I, na kraju: Pitanja stručnih, etičkih, komunikacijskih... kompetencija samih nastavnika (a koje infinitno utiču na formiranje vrednosnih stavova o nastavnim predmetima kod samih učenika) prevazilaze umnogome okvire problematike kojom se ovo istraživanje bavilo, ali se u eventualnom planiranju neke  buduće celishodne  opšte strategije ova pitanja, svakako, moraju ozbiljno respektovati, naročito u planiranju strategije - kako jednoga dana pomoći nastavnicima i ''osloboditi'' ih svih  subjektivnih upliva koji im umnogome otežavaju objektivan pristup u vrednovanju rada i edukativnih postignuća učenika.

Prilog: članovi istraživačkog tima podružnice: