PRILOG POSETIOCA SAJTA
Profesor Snežana Laketa
Osnovna škola, , Vuk Karadžić"
Vlasenica
TIMSKA NASTAVA
Rezime
Rad je posvećen timskoj nastavi kao zajedničkom stvaralačkom radu i odgovornosti više nastavnika i drugih saradnika na realizaciji programskog sadržaja.
U uvodnom delu rada dat je motiv zbog kojeg je rad i napisan. Definisani su određeni pojmovi kao što su: tim, timski rad, timska nastava, komunikacija.
Drugi deo rada jeste praktični prikaz jednog časa iz poznavanja prirode gde se obradi nastavne jedinice pristupilo timski. Pošto se radi o završnom razredu razredne nastave i prelazu na predmetnu nastavu čas su održali zajedno učitelj i nastavnik biologije.
Ovakav način rada ima višestruke prednosti, što je detaljno objašnjeno u ovom radu.
Ključne reči: tim/timski rad/timska nastava/komunikacija
Uvod
Cilj svakog učitelja jeste da svoje učenike što bolje nauče i što bolje pripreme za naredno učenje. Jer proces učenja ne treba shvatiti kao konačan proces, već kao sastavni deo života . Najveća je radost za učitelja kada dete voli da uči, da saznaje, bez prisile, već iz same želje i radoznalosti. Ali na žalost, sve je manje takvih učenika, a sve više onih koji i ako uče, uče zbog ocene.
U samom radu svaki učitelj može da istražuje i isprobava da pronađe najlepše i najuspešnije puteve kako da tu uspavanu dečiju radoznalost probudi.
Istražujući i isprobavajući različite vrste nastave , došli smo do prelepog iskustva u radu koje ćemo sa vama podeliti.
Definisanje pojmova
Tim se razlikuje od uobičajenih grupe ljudi. Tim je mnogo više od toga. Tim je mala, tesno povezana grupa ljudi usmerena na postizanje jasno određenih ciljeva u kojoj su svi članovi tima odluni da ih postignu zajedno.
Funkcionisanje tima odlikuje:
-jasna vizija cilja i usmerenost na zadatak
-međuzavisnost i empatija među članovima tima
-podela odgovornosti i uloga
-procedura i pravila koja definišu način rada
-mehanizama donošenja zajedničkih odluka
-rešavanje internih tenzija i konflikata
Kako da stvorimo dobar tim?
Da bi tim funkcionisao kako treba neophodno je ostvariti uspešnu saradnju.
Uspešnu saradnju ćemo ostvariti ako:
1. Postavimo jasan zajednički cilj
2. U radu postoji poverenje i dobri međuljudski odnosi
3. Postoji jasna podela uloga, tj. tačno se zna ko šta radi
4. Postoji dobra komunikacija-aktivno slušanje, jasno i precizno izražavanje.
5. Postoje različitosti-raznovrsnost iskustava, znanja, sposobnosti i vrednosti članova tima povećavaju mogućnost uspešnog funkcionisanja tima. Problemu se može pristupiti sa više strana.
6. Postoji ravnoteža između odnosa u grupi i odnosa prema zadatku. Naime, ako se previše skoncentrišemo na rešavanje zadataka, to može uzrokovati stres i tada nestaje zadovoljstva u radu. Ako se previše bavimo odnosima u grupi , može se desiti da ne stignemo na vreme obaviti zadatak.
Znači: Saradnja je ključ uspeha timskog rada.
Timska nastava jeste zajednički stvaralački rad i odgovornost više nastavnika i drugih saradnika na realizaciji programskog sadržaja.
U timskoj nastavi nastavnici će zajedno izabrati sadržaj, zajedno planirati, praviti fleksibilan sadražaj, realizovati obrazovne, vaspitne i funkcionalne zadatke, pratiti napredovanje učenika, pružati međusobnu pomoć.
Komunikacija je proces slanja i primanja poruka između ljudi. Poruke mogu biti verbalne i neverbalne. Najčešći oblici komunikacije uključuju: govor/slušanje, čitanje/pisanje, gestikulacije, pokazivanje emocija.
Razgovor ljudi, čitanje ili poljubac jesu komunikacija.
Postoji i komunikacija uz pomoć tehnologije: telefonski razgovori, televizija i radio, kompjuteri.
Pravila dobre komunikacije:
-ravnopravnost
-uvažavanje
-poverenje
-uzajmnost
-usmerenost
-efikasnost
U ovom delu rada praktično je prikazana primena timske nastave na času iz predmeta poznavanja prirode za učenike koji su završni razred razredne nastave.
Razred: četvrti
Nastavni predmet: Poznavanje prirode
Nastavna jedinica: Ugroženost i zaštita čovečijeg organizma
Tip časa: sistematizacija
Nastavna metoda : dijaloška, demonstartivna, metoda praktičnih radova
Nastavna sredstva: grafofolije, slike ljudskih organa, modeli srca, pluća, kostur, zadaci na nastavnim listićima
Nastavna pomagala: grafoskop, zidni panoi sa crtežima ljudskih organa, modeli srca , pluća
Mesto rada: Kabinet biologije
Oblik rada, frontalni, grupni
Cilj časa: Da učenici utvrde osnovne pojmove o organima kao i koja je uloga tih organa.
Zadaci:
Obrazovni: Utvrditi i ponoviti osnovne pojmove o organima
Vaspitni: Podsticati učenike da već ustaljene higijenske navike i dalje primenjuju i da shvate značaj preventive u lečenju, tačnije "Bolje sprečiti, nego lečiti" i "Čistoća je pola zdravlja"
Funkcionalni: Živeti zdravim životom.
Tok časa:
1. korak: Pripremne aktivnosti pre nastave. Učenike smo pre časa podelili na šest radnih grupa. Grupe su ujednačene na osnovu uspeha iz predmeta poznavanje prirode. Svaka grupa dobija tačno uputstvo o tome šta treba da pripremi za sledeći čas. Naime , učenici su motivisani da iz raznih časopisa, enciklopedija, knjiga prikupe što više informacija o određenom organu , o tome šta ga može ugroziti i kako ga možemo zaštiti. Vođa svake grupe odlučuje zajedno sa ostalim članovima o načinu prikupljanja informacija i o načinu izlaganja.
Grupe dobijaju nazive prema temi koju treba da obrade za sledeći čas u okviru grupe:
1. grupa: Organi za kretanje
2. grupa: Organi za varenje
3. grupa: Organi za disanje
4. grupa: Organi za krvotok
5. grupa: Organi za izlučivanje i koža
6. grupa: Nervni sistem
2. korak: Izvođenje samog časa. Ovaj čas izvode Timski učitelj i nastavnik biologije. Mesto izvođenja nastave je kabinet biologije. Pošto su učenici završni razred razredne nastave , ovo je idealan način da što bolje upoznaju i sam kabinet , gde će za par meseci svakako imati časove. Kabinet je odlično opremljen materijalom koji upravo nama treba za ovaj čas. Tu su zidni panoi ljudkih organa, modeli srca, pluća, mozga, kostur , grafoskop sa već pripremljenim grafofolijama koje obrađuju određene lekcije iz biologije.
Ujedno, učenici se bliže upoznaju sa svojim budućim nastavnikom, uspotavljaju sa njim prvu komunikaciju, ali sve na jedan prijatan način , gde oni nemaju strah ni od njega , ni od predmeta koji on predaje.
Na početku časa nastavnik biologije usmeno ispituje učenike, tj. ponavljaju osnovne pojmove o svim organima koje smo do sada spominjali. Pri tome koristi slikovite grafofolije na kojima su detaljno prikazani svi organi i nazivi tih organa.
3. korak: Učitelj ističe cilj časa i raspoređuje učenike u već formirane grupe. Učenici dobijaju prazne grafofolije i flomastere i uputstva šta da rade. Svaka grupa ima konkretan zadatak da o određenom organu, čiji naziv i nosi , što preciznije da odgovore o ugroženosti i zaštiti tog organa i da odgovore čitko zapiše na grafofoliju.
4. korak: Samostalan rad učenika. Učenici zapisuju informacije na grafofolije i to samo značajnije.
Učitelj i nastavnik obilaze i proveravaju rad grupa, poimažu i objašnjavaju ako nešto nije jasno.
5. korak: izveštavanje grupa: Učitelj proziva po tačno utvrđenom redu grupe da izlože pripremljeni materijal. Nastavnik odgovara na moguća pitanja i dopunjava novim informaciajama. Učitelj prikazuje odgovore na grafoskopu sa grupnih grafofolija. U Prilogu se nalaze zapisi ovih grafofolija.
6. korak: Povratna informacija o efektima učenja. Učitelj i nastavnik biologije zajedno procenjuju nivo usvojenosti gradiva.
Zaključak
Tek kada održite ovakav čas, shvatićete koje su prednosti ovakve nastave.
U toku samog časa, naviru brojne ideje kako biste sledeći čas mogli održati.
Prvo , čas držite u kabinetu biologije koji je odlično opremljen nastavnim sredstvima i pomagalima koji upravo nama učiteljima trebaju za realizaciju ove oblasti. Ovde se mogu održati svi časovi iz poznavanja prirode koji obrađuju tematiku -Ljusko telo .
Drugo, kao veliku pomoć u radu imate kolegu-stručnjaka za biologiju. On je neiscrpan izvor informacija, tako da može zadovoljiti dečiju znatiželju, a ujedno i proceniti na kojem nivou znanja se deca trenutno nalaze.
Treće, svi znamo koliko je bolan prelaz sa razredne na predmetnu nastavu . Ovakvim načinom rada, taj prelaz je mnogo lakši. Deca upoznaju kabinet biologije, buduću učionicu u kojoj će provoditi dosta vremena.
Deca upoznaju budućeg nastavnika, upoznaju se sa načinom njegovog komuniciranja, što je veoma bitno. U toku samog časa, dogodilo se da u par trenutaka, nastavnik nije dobio odgovore na postavljena pitanja, ali ne zato što učenici nisu znali da odgovore , nego zato što nisu razumeli šta ih pita. Nastavnik je koristio nešto drugačije termine, koje deca nisu do tada čula, ali kada im je učitelj to isto pitanje postavio, ali drugačijim rečima , učenici su dali veoma iscrpne odgovore.
Ovo ne služi samo učenicima, već i nastavniku biologije, da u budućem radu sa decom pokuša da pronađe što prilagođenije termine kako bi komunikacija bila što bolja.
I najbitnije u ovom radu jeste što se sve dogđalo u jednoj prijatnoj, rasterćenoj atmosferi gde su svi uživali učeći -i oni koji uče nešto novo , i oni koji druge uče.
LITERATURA
1. Andrilović, V. , Čudina, M. (1985): Psihologija učenja i nastave, Zagreb, Školska knjiga.
2. Brković, Aleksa(1995): Psihološki rečnik, Čačak, Tehnički fakultet.
3. Đorđević, J. (1981): Savremena nastava-organizacija i oblici, Beograd, Naučna knjiga.
4. Ivić, Ivan(1997): Aktivno učenje, Beograd, Institut za psihologiju.
5. Kvaščev, Radivoj(1981): Psihologija stvaralaštva, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
6. Lekić, Đ. (1993): Metodika razredne nastave, Beograd, Nova prosveta.
7. Pantelić, Predrag(1997a): Primeri razvijanja stvaralaštva u nastavi mlađih razreda osnovne škole, Ljubovija, Društvo učitelja.
|
